Uvek čitam deklaracije

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Uvek. Kada idem u bilo kakvu kupovinu, bez obzira na to da li kupujem namirnice, stvari za kuću, kozmetiku ili odeću, obavezno čitam deklaraciju. Kada je reč o hrani, važne su mi informacije o roku trajanja, energetskoj vrednosti, sastavu, a, kada je reč o odeći, sirovinski sastav često ima presudnu ulogu u tome da li ću se opredeliti da kupim neki proizvod. Mislim da je veoma važno da svi to čine, jer kada kupujemo, moramo biti svesni novca koji trošimo i zbog toga sebi ne smemo priuštiti greške koje će taj novac učiniti bačenim.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je… 

Za mene je korektna usluga isto što i brza i stručna usluga. Potrebno je i da ljudi sa kojima se tamo susrećemo budu stručni, ljubazni i spremni da pomognu, kao i da mogu da pruže dodatne informacije. U banci, veoma je važno da vas detaljno upoznaju sa svim mogućim, vidljivim i nevidljivim, troškovima koje ćete imati oko neke usluge.

Uvozna ili domaća roba?

Zavisi od kvaliteta. Nažalost, iskustvo govori u prilog tome da kvalitetnije obično znači – strano. To je nešto što će se u budućnosti promeniti, ali za sada je situacija još uvek takva da je više stranih proizvoda, i da su, po pravilu, bolji. Otvaranje našeg tržišta „nateraće” domaće proizvođače da se izjednače sa konkurencijom. Neki naši prehrambeni proizvodi, međutim, nemaju premca.

Da li kupujete na sniženjima? 

Da. Odeću, po pravilu, kupujem na sniženjima, i u zemlji i u inostranstvu. Cene pojedinih stvari u početku budu besmisleno visoke i uvek vredi sačekati da prođe malo vremena, jer se na taj način može uštedeti dosta novca.

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Tek kada sam bila na postdiplomskim studijama u Austriji imala sam prilike da prvi put vidim šta znači stvarno sniženje, kada artikli u prodavnicama budu sniženi i do 70 ili 80 odsto, a toga kod nas nema. Tada sam videla i ljude iz Hrvatske ili Slovenije kako masovno dolaze za vikende i kupuju stvari koje su jeftinije nego kod njih. Kada se kod nas održavaju sezonske rasprodaje, sniženje bude simbolično, ili se odnosi samo na probrane artikle, ili veličine, i, iako se mogu ostvariti uštede, one ne mogu biti toliko velike kao kada se kupuje u inostranstvu. Veoma često mi se desi da negde u inostranstvu pronađem neku stvar koja je i nekoliko puta jeftinija nego u Srbiji. Čini mi se, ipak, da se i kod nas ova situacija pomalo popravlja, iako smo još daleko od pravih sniženja.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Pretpostavljam da dizajn i reklama umnogome utiču na opredeljenje za neki proizvod, čim se proizvođači toliko trude oko toga. Činjenica je da je izbor istih proizvoda, ali od različitih proizvođača, sve veći i da oni moraju svoj proizvod na neki način da izdvoje od svih ostalih, a to što ih izdvaja ne mora uvek biti kvalitet. Lično mogu da razumem da dobra ili interesantna reklama može nekog navesti da kupi neki proizvod, iako se ja ne opredeljujem na takav način. Isto tako, lepo pakovanje može neki proizvod učiniti zanimljivijim i primamljivijim u odnosu na druge slične.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac ?

Gde god je to moguće, koristim kartice. Ne volim da nosim puno novca sa sobom i zbog toga su kartice, otkako su „čipovane”, mnogo praktičnije. Kod nas, međutim, još ima mnogo mesta gde se kartice ne mogu koristiti, što nije slučaj u inostranstvu, gde se karticom može platiti i taksi usluga ili nešto slično. Ipak, veoma često se pokaže da je gotov novac racionalnije rešenje, zato što je tada svest o potrošenom novcu veća, jer nekad, kada plaćamo karticom, nismo svesni količine novca koji smo potrošili, zbog toga što ga zapravo nismo dali.

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

Zavisi od tempa života i navika svakoga posebno. Ja u kupovinu idem jednom nedeljno, ili jednom u dve nedelje, i zbog toga mi je zgodnije da idem u hipermarkete, gde kupim sve potrepštine za taj period, gde je izbor veći, a i cene su, čini mi se, nešto niže. Naravno, ne može se sve uvek predvideti, pa neretko skoknem do lokalne prodavnice, koje, osim toga što služe za nabavku, predstavljaju i neku vrstu mesta za sretanje komšija, i zbog toga imaju posebnu čar.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Nisu veliki trgovinski lanci ti koji su promenili potrošačke navike, nego opšti tempo života koji je brži i dinamičniji. Ljudi imaju sve manje vremena za kupovinu, posebno kada su životne namirnice u pitanju, pokušavaju da jednim odlaskom u kupovinu obezbede namirnice za što duži period, iskoriste akcije, popuste i pogodnosti koje ovi lanci često nude i, zbog toga, mislim da daju prednost velikim lancima.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?   

Dva ili tri puta. Trudim se da tada kupim sve što mi je potrebno za taj mesec.

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?

Dugotrajan proizvod, onaj proizvod koji ću ponovo kupiti, proizvod kod kog su cena i ono što zauzvrat dobijate u srazmeri.

Dobre cipele su…

Kvalitetne, udobne, dugotrajne, u mom slučaju, nažalost, pomalo i nepraktične.

Šta se obično može naći u vašem frižideru?

Veoma malo stvari. Mleko, neki dugotrajni sir, sokovi, voće i povrće.  

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Veoma često mi se dešavalo da kao korisnik finansijskih usluga ne dobijem sve potrebne informacije o troškovima, dugovanjima, obavezama i pravima koje imam, da mi se kao posledica toga naplaćuju kamate za dugovanja o kojima ništa ne znam, i slično. Mislim da je ovo problem koji ima veliki broj građana Srbije i, sva sreća, biće regulisan u potpunosti Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je usvojen. Na ovom polju nije bilo gotovo nikakve efikasne kontrole, a banke su vrlo vešto koristile tešku finansijsku situaciju naših građana i to što su oni bili primorani da uzimaju kredite i da se zadužuju.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Zakon postoji, mislim čak da je i među boljima u svojoj kategoriji, ali primena zakona je druga stvar. Sledeći korak je upoznavanje potrošača sa njihovim pravima i sankcionisanje onih koji ne poštuju prava potrošača. Ovo je oblast koja je veoma dugo u Srbiji bila neregulisana, i zbog toga je potrebno vreme da se u naše tržište uvede kultura poštovanja prava potrošača.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Država, kroz primenu zakona, i udruženja potrošača, koja su bila partner prilikom pisanja i usvajanja Zakona o zaštiti potrošača. Isto tako, potrošači treba da se upoznaju sa svojim pravima, da insistiraju na poštovanju tih prava i da reaguju na njihovo kršenje.