Dvovlašće u Vašingtonu

Od našeg stalnog dopisnika

VAŠINGTON, 4. januara – Opoziciona Demokratska partija danas je preuzela rukovođenje Kongresom SAD. Tako je najmoćnija zemlja ušla u novu fazu – dvovlašća, posle apsolutne dominacije Republikanske partije, čiji predstavnici na čelu sa šefom Bele kuće Džordžom Bušom zadržavaju izvršnu vlast.

Do preokreta je došlo na osnovu rezultata parlamentarnih izbora održanih prošlog 7. novembra, koji su doživljeni kao neka vrsta referenduma o Iraku i moralu političke elite. Demokrati su odneli ubedljivu pobedu, pre svega insistirajući na potrebi da se promeni kurs na najvećem bojištu, da se iskorene zloupotrebe na visokim položajima i poboljša socijalna sigurnost, pa se sa znatno povećanim zanimanjem očekuje njihovo "pročešljavanje" vladajućeg kursa.

Novi čelnici kongresnih komiteta već su najavili niz "preslišavanja". Najžešća bi mogla da budu, procenjuje se, preispitivanja poteza u Iraku i "nejasnih" veza između kongresmena i lobista, iz kojih se prošle godine izrodila serija skandala.

Na startu će, kako se najavljuje, prednost dobiti "moralno čišćenje", kako bi se "povratilo poverenje" u Kongres, čiji je rejting u javnosti još niži nego predsednikov. Pominju se, tako, zabrana prihvatanja lobističkih poklona, besplatnih gozbi, putovanja…

Među proklamovanim prioritetima nove parlamentarne većine su i mere za popravljanje položaja srednjih i slabo stojećih društvenih slojeva. Obećani su, uz ostalo, povećanje minimalne satnice sa 5,15 na 7,25 dolara, jačanje penzionih fondova, veća dostupnost studentskih kredita, podsticaji alternativnim izvorima energije…

Buš je juče apelovao da novi sastav Kongresa "izbegne političarenje" i ponudio "zajednički rad za opšte dobro". Obe stvari bi predstavljale popriličnu novost na ovdašnjoj političkoj sceni.

Realnije je očekivati – novo premeravanje odnosa snaga između dve glavne stranke. Prevashodno u unutrašnjoj ali i u spoljnoj politici, gde su na čelo komiteta za međunarodne odnose u Senatu i Predstavničkom domu došli Džo Bajden i Tom Lantoš, obojica poznati i kao podržavaoci svojevremene politike Bila Klintona prema Balkanu.

Spoljna politika je u nadležnosti predsednikove administracije, ali kongresmeni mogu da na nju utiču posredno – (ne)izglasavanjem novca, na primer, neophodnog za tekuće ili planirane poduhvate. Na tom polju će u prvom planu, svakako, biti iračka kriza. Demokrate traže da se odrede rokovi za postepeno povlačenje američkih trupa sa tog bojišta, čemu se Bela kuća protivi, ali neslaganja među njima ne moraju biti preoštra, jer svi priznaju da nije lako naći "častan izlaz" iz postojećeg "ćorsokaka".

Administraciji je opozicija prebacivala i da je jednostranim koracima narušila prestiž Amerike u svetu pa i da je pokvarila ovdašnje odnose s tradicionalnim saveznicima. Prema dosadašnjim nastupima, reklo bi se da će se nova kongresna većina truditi da doprinese ubrzanom oporavku evroatlantskih veza, a da će ispoljiti veću kritičnost, bez remećenja neophodnih partnerstava, prema Moskvi i Pekingu.

Ovde se posebna pažnja ukazuje "istorijskoj novini" – prelasku rukovođenja Predstavničkim domom u ženske ruke. Čast da bude prva dama u istoriji SAD na čelu tog parlamentarnog doma pripala je kalifornijskoj političarki, italijanskog porekla, Nensi Pelosi (66).

Ovo bi u Americi mogla da bude sezona žena – prognoziraju pojedini hroničari, podsećajući da se na čelu diplomatije nalazi Kondoliza Rajs a da među demokratskim pretendentima za predsedničke izbore za favorite trenutno važi Hilari Klinton. Statističari nude manje optimistični govor brojki: žene zauzimaju samo 16 od 100 mesta u Senatu i 70 od 435 u Predstavničkom domu. Po njihovoj procentualnoj zastupljenosti u parlamentu, SAD su, navodi se, tek na 80. mestu u svetu.

Prebrojavanje mesta u Kongresu moglo bi da se nastavi na drugi, dramatičan, način. Demokrati u Senatu imaju većinu od 51:49 mesta, ali je jedno trenutno upražnjeno zbog teškog oboljenja njihovog člana Tima Džonsona, iz Južne Dakote. Njegov oporavak će "potrajati mesecima", a ako ne bude u mogućnosti da obavlja dužnost, republikanski guverner te savezne države je ovlašćen da mu imenuje zamenu, što bi, pretpostavlja se, bio neki republikanski političar. Tako bi se broj senatora izjednačio na 50:50 pri čemu bi odlučujuću reč dobili republikanci – posredstvom Bušovog potpredsednika (Dika Čejnija), koji po funkciji predsedava tim domom, i "presuđuje" u slučaju da je "nerešen" ishoda glasanja.

--------------------------------------------------------------------------

Prvi musliman u Kongresu

Novi sastav američkog Kongresa imaće, uz činjenicu da je Nensi Pelosi prva žena koja predsedava Predstavničkim domom, još dva "istorijska izuzetka". Senat je, ističe se, prvi put dobio deklarisanog socijalistu – Bernarda Sandersa (65) iz Vermonta, a Predstavnički dom prvog muslimana – Kita Elisona (43) iz Minesote.

Sanders je sin jevrejskih imigranata iz Poljske i važi za "demokratskog socijalistu", kome je strano "ekstremno levičarenje". Elisonov uspon je propraćen pojedinačnim kritikama zbog njegovog zahteva da, pri preuzimanju kongresmenske dužnosti, svečanu zakletvu položi uz – Kuran.