Ne daju upravne odbore

Kao u malo kojoj stvari, predstavnici većine naših političkih stranaka slažu se u vezi sa načinom funkcionisanja upravnih odbora javnih preduzeća. To su, inače, oni upravni odbori, ili ona javna preduzeća, za koje se u javnosti često govori kao o ratnom plenu pobednika na parlamentarnim izborima (ili na lokalnim, ako je reč o onih oko 500 javnih preduzeća u opštinama i gradovima).

Iz razgovora sa predstavnicima nekoliko većih partija može se zaključiti da niko od njih nije zadovoljan kako su se njihovi politički konkurenti odnosili prema UO JP, ali da sami, ako to od njih bude zavisilo posle 21. januara, neće u formi ništa menjati. Ali svi kažu da oni, za razliku od drugih, ovom pitanju prilaze profesionalnije i poštenije.

Pojedini analitičari, među njima i Danica Popović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, odavno već upozoravaju da u upravljačka tela velikih državnih firmi dolaze kadrovi isključivo po partijskoj liniji, iako je reč o poslovima koji traže veliku stručnost i energiju. Kako je ona pre nekoliko meseci rekla za naš list, javna preduzeća se nalaze u rukama ljudi, koji rade za svoje partije, ali ne i za ta preduzeća, budući da su te stvari nespojive.

Odgovor Dragana Šormaza, potpredsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije, na slične kritike jeste da bi oni koji izriču osude prvo trebalo da kažu kako rade pomenuta javna preduzeća.

– Naravno da vlada upravlja javnim preduzećima, budući da su ona državna i naravno da vlada treba da ima uticaj na UO, zbog toga što preko njih kontroliše rad tih JP. Vlada je građanima odgovorna za njihov rad. Lako je banalizovati stvari i reći da niko ništa ne radi i samo stavlja pare u džep. Ali, da li ta preduzeća za vreme mandata vlade Vojislava Koštunice rade pozitivno ili negativno? Sva rade pozitivno, znači, donose profit državi i stabilno funkcionišu – kaže Šormaz.

To se tako radi

Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus, objašnjava da je vlada postavljala članove UO, ali na predlog stranaka, a u skladu sa koalicionim dogovorom. Jer, tako je bilo i ranije, naglašava ona. "To se tako radi. I ako već na to ne možete preterano da utičete, onda stranke moraju da vode računa koga predlažu", kaže Suzana Grubješić, izričući ono što kažu predstavnici zaista svih partija. Svi su, naime, za to da se u upravne odbore postavljaju stručni ljudi.

Grubješić kaže da su kadrovi iz G17 plus bili u svim UO javnih preduzeća za vreme mandata ove vlade i ova stranka se trudila da ti ljudi budu stručni. "Ali ne mogu da kažem da smo sto odsto uspeli u tome. Sve stranke će verovatno reći da su se trudile da postavljaju stručne ljude i u najvećem broju slučajeva to jeste tako. Naravno, uvek imate izuzetke, gde nakon izvesnog vremena vidite da niste predložili dobrog kandidata i onda morate da reagujete. Bilo je i kod nas tih izmena. Znači, mi obećavamo i ja ću insistirati na tome da se u upravne odbore postavljaju stručni ljudi i da se mesta u UO ne shvataju kao neka nagrada. Članovi UO dele odgovornost za poslovanje tog preduzeća zajedno sa menadžmentom i zaista bi bilo nedopustivo da tamo budu diletanti", kaže ona.

Kad je reč o ranijem periodu, Aleksandar Vlahović, ministar privrede u vladi Zorana Đinđića i Zorana Živkovića i funkcioner Demokratske stranke, kaže da u to vreme partijska pripadnost nije bila bitna za članstvo u UO, te da se partije u sadašnjoj vladi prema upravnim odborima odnose kao prema ratnom plenu. Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke, pak, tvrdi da je u vreme kada je on bio ministar saobraćaja i veza sve funkcionisalo mnogo bolje, odnosno da situacija nije bila nikad gora nego od 5. oktobra 2000. sa dolaskom DOS-a. "To je potpuno izvrgnuto ruglu u odnosu na ono što bi UO stvarno trebalo da bude. UO bi trebalo da bude kontrolni organ vlade, ali je DOS iskoristio UO da bi prvenstveno sopstvenim čelnicima i članovima stranaka omogućio dodatna enormna primanja. Evo vam i primer: posle 5. oktobra predsednik UO JAT-a, koji je bio iz Nove demokratije (Liberali Srbije), imao je platu veću od 2.000 maraka u dinarskoj protivvrednosti", kaže Todorović.

Todorović je, inače, kao resorni ministar bio u upravnim odborima pet preduzeća i ustanova pod ingerencijom Ministarstva saobraćaja i, kako kaže, sve te poslove obavljao je bez dinara naknade. Ostali su, prema instrukciji Ministarstva, mogli da dobijaju mesečnu naknadu za rad u upravnim odborima u visini iznosa za topli obrok.

Obećanje

Članstvo u više upravnih odbora onemogućila je aktuelna vlada, donoseći ubrzo po formiranju Zakon o sprečavanju sukoba interesa, po kome poslanici mogu biti samo u jednom UO preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala u njemu, a funkcioneri ni u jednom, osim ako je to propisano nekim posebnim aktom.

Problem partijskog kadriranja ipak ostaje. Suzana Grubješić kaže da bi zaista bilo najpoželjnije izvući partijske kadrove iz UO JP, ali i da se u životu najčešće ne dobijaju ti najpoželjniji scenariji. Ipak, kako dodaje, ostaje obećanje da će se G17 plus truditi da struka zaista bude ispred politike.

Dragan Todorović smatra da ovakav način izbora predstavnika države u članstvo UO JP treba da ostane, jer na taj način najbolje može da se kontroliše rad javnih preduzeća. A normalno je, kako dodaje, da stranke koje čine vladu, ako je vlada koaliciona, na neki način u skladu sa koalicionim sporazumom, određuju u okviru vlade sastav tih UO. Pri tom, napominje on, postoji zakonska odgovornost za onog ko donosi odluke, pa i za člana UO.

Socijalistička partija Srbije je u prethodnom periodu podržavala manjinsku vladu Vojislava Koštunice i imala je po jednog člana u većini javnih preduzeća. Ti članovi SPS-a su imali isključivo funkciju korektivnog faktora i kočionog mehanizma da bi pratili ono što se dešava u tim javnim preduzećima i upravnim odborima, kaže Branko Ružić, predsednik IO SPS-a.

– Naravno da ovakav način funkcionisanja UO nije najsrećnije rešenje, ali princip SPS-a je da uvek delegiramo stručne ljude, pre svega one koji su radili u tim sistemima. U narednom periodu trebalo bi promeniti model po kome se to radi, treba pre svega insistirati na struci i stručnosti onih ljudi koje partije delegiraju – kaže Ružić.

Marko Karadžić, član Predsedništva Liberalno-demokratske partije, kaže da treba u potpunosti promeniti dosadašnju praksu i u UO postavljati ljudi od integriteta, ljude koji imaju ugled, znanje, iskustvo, one koji zaista mogu da doprinesu poboljšanju rada JP.

– Ali, ne moramo se ograničavati na nepartijske ljude, kao što ni boja ili vera nisu važni, tako ni partijska pripadnost ne bi trebalo da bude važna, bitna je samo stručnost ljudi. Pored toga, izbor treba da bude transparentan, da se zna ko je kandidat, da se njegova kandidatura obrazloži i da ceo postupak bude javan – kaže Karadžić.

Javni predlog

O javnosti izbora govori i Aleksandar Vlahović. "DS će se zalagati za javne konkurse za izbor menadžmenta u javnim preduzećima, što je mnogo važnije, a takođe ćemo nastojati da izvršimo profesionalizaciju UO JP. To znači da se u upravnim odborima ne nalaze partijski poslušnici bez kvalifikacija, nego ljudi koji su kvalifikovani za obavljanje tih poslova", ističe Vlahović.

Pitanje je, međutim, na koji način DS to misli da uradi. Samo svojom dobrom voljom i odlučnošću ili nekim sistemskim izmenama? "To je naš stav i DS će nastojati, u meri u kojoj to od nje bude zavisilo, da takav stav zaista i realizuje u praksi. Teško je organizovati javne konkurse za članstvo u UO i vlada apsolutno ima pravo da u ime države postavi nekog u UO ko će štititi interes države u firmama u kojima je ona dominantni vlasnik. Ali, ono za šta se DS zalaže jeste – javni predlog. Znači, nećemo kriti ko su članovi UO koje je predložila vlada, odnosno DS kao eventualno ključna stranka u vladi, nego ćemo vrlo jasno i glasno izaći sa imenima ljudi i njihovim biografijama. Na taj način ćemo uspeti da obezbedimo da se u UO ne delegiraju ljudi bez završene potrebne škole, bez potrebnih kvalifikacija, kao što je to slučaj danas", kaže Vlahović.

U ovom kontekstu medijski je najeksploatisaniji slučaj Mike Vlaovića, zemljoradnika i funkcionera DSS-a, koji je pretprošle godine imenovan u UO Javnog preduzeća za transport nafte. Dragan Šormaz ističe da uvek može da se nađe zamerka, te da sigurno na hiljadu postavljenih ljudi može da se nađe jedna greška, u bilo čijem slučaju.

– Postoji nešto što se zove ljudski faktor. Ali, taj izuzetak ne znači da je to pravilo. Sistem će uvek biti takav da će o upravnim odborima i direktorima odlučivati vlasnik i tako mora da bude. Kako će vlast vršiti selekciju kadrova, to zavisi od toga ko je vlast, zapravo od stranaka koje o tome odlučuju – kaže Šormaz.