Slabe tačke budžeta

Glavni razlog za zabrinutost, kada je o predlogu budžeta za 2012. godinu reč, nalazi se na prihodnoj strani kase, smatraju ekonomski stručnjaci. Većina naših sagovornika smatra da su, zbog nastavka recesije i usporavanja ekonomske aktivnosti, prilivi po osnovu nekih poreza precenjeni i da će pad tražnje verovatno uzeti svoj danak. U brojkama gledano, prema nekim računicama, to će budžet koštati nekoliko milijardi dinara manjih prihoda.

Najveći razlog za brigu stručne javnosti je porez na dodatu vrednost. Po tom osnovu, kreatori fiskalne politike, planiraju znatan rast. Dogodine bi prihodi od ovog nameta trebalo da budu za 21,4 milijarde dinara izdašniji nego ove godine. Međutim, računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića, pokazuje da će realno po tom osnovu, prihodi tokom cele godine biti nešto niži od očekivanih.

– I to pod uslovom da se inflacija tokom 2012. godine smanjuje, a nominalni rast prihoda od PDV-a raste za dva odsto – objašnjava Zdravković i dodaje da je i ova procena optimistična. Jer, u strahu od drugog talasa krize, niko sa sigurnošću ne može da predvidi kako će se kretati ekonomska aktivnost. 

S obzirom na aktuelna kretanja, i Ivan Nikolića, saradnik Ekonomskog instituta, pre očekuje da će prihodi po osnovu PDV-a padati.

– Eventualno to može da se nadoknaditi nekom efikasnijom naplatom poreza – kaže Nikolić.

Sa druge strane, prilivi od akciza trebalo bi da budu čak 30 milijardi dinara veći dogodine, nego na kraju 2012. godine. U Ministarstvu finansija objašnjavaju da je to prvenstveno posledica knjigovodstvene prirode, jer se 20 milijardi neće slivati u budžet „Puteva Srbije”, već u republičku kasu. Nikolić u to objašnjenje ne veruje. Za njega je ovakav rast prihoda po tom osnovu najava znatno većeg rasta akciza od onog koji se najavljuje. 

Prostor za rast prihoda postoji i u povećanju PDV-a, ali takvu odluku bi posle izbora, eventualno morao da prati celokupan reformski paket. On bi podrazumevao kako smanjenje rashoda, tako i povećanje nekih stopa i efikasniju naplatu.

– Činjenica je da u povećanju PDV-a postoji neka rezerva, ali što se mene tiče to je krajnja mera. Jer, čak i u onim zemljama u kojima je ovaj namet povećan – ta mera je samo trenutno dala očekivane rezultate. Povećanje PDV-a samo po sebi nije dovoljno – kaže Nikolić.

On podseća da je ovaj namet u susednoj Crnoj Gori nešto niži, iznosi 17 odsto, dok je u Makedoniji i Bosni i Hercegovini 18 odsto. U Hrvatskoj je 23,5 odsto s tendencijom rasta, dok je u Mađarskoj čak 27 odsto.

Saša Ranđelović s Ekonomskog fakulteta najveće izazove na prihodnoj strani kase vidi u porezu na dodatu vrednost, kao i u porezima i doprinosima na zarade. Dok je na republičkom nivou planiran pad prihoda od poreza na plate zbog decentralizacije, na konsolidovanom nivou gledano planirana je stagnacija.

Rast prihoda od akciza je prvenstveno posledicačinjenice daumesto ubudžet JP „Putevi Srbije”, 20 milijardi dinara sada ide direktno u republičkukasu, dodaje. Takođe, kreatori fiskalne politikeplanirali su i rast nekih minimalnih akciza, pa će i po tom osnovu budžet zabeležiti dodatne prihode.Kada je o PDV-u reč,rast će biti ostvaren i zbog povećanja ekonomske aktivnosti, ali i kao posledica rasta cena. Takođe,predviđeno povećanje penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru uticaće delimičnoi na rast tražnje.

– Čini mi se da je pad prihoda od carina posledica nekolikofaktora. Prvenstveno, reč jeo usklađivanju naših carina sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Takođe, to je i posledica rebalansiranja domaće privrede, jer novi model rasta podrazumeva okretanje od uvoza ka izvozu.I tražnja za uvoznom robom će dogodine, zbog usporavanja privredne aktivnosti, biti smanjena – ocenjuje Ranđelović.