Nova španska vlada, stara kosovska politika

Evropa je apsolutni prioritet nove španske vlade premijera Marjana Rahoja, i na spoljnom i na unutrašnjem planu, ali to ne znači da će biti preokreta u bitnim spoljnopolitičkim odrednicama.

„Španija nema nameru da promeni svoj principijelni stav prema Kosovu i neće priznati nezavisnost ove jednostrano otcepljene srpske teritorije. Madrid nema apsolutno nikakav odnos sa vlastima u Prištini jer ih i ne priznaje”, saznaje „Politika” iz krugova bliskih vrhu Narodne partije desnog centra, pobedničke stranke sa apsolutnom većinom u parlamentu.

„Iz istog razloga povučene su španske trupe Kfora onog trenutka kad su stavljene pod jurisdikciju Prištine.”

Izvor „Politike”, koji insistira na anonimnosti, kaže da vladajuća stranka u Španiji blisko sarađuje sa Berlinom, i cilj im je da zemlja brzo postane „Nemačka južne Evrope”. Odnosi sa Berlinom usmereni su na tehnička pitanja.

„Nijedna evropska zemlja nema nameru da jače pritisne Madrid da promeni svoj negativan stav prema jednostrano proklamovanoj nezavisnosti Kosova.”

Grupa eksperata iz Narodne stranke tradicionalno tesno sarađuje sa Vašingtonom, odakle stižu najjača ubeđivanja da se nova vlast pridruži SAD i da konačno prizna Kosovo.

Procenjuje se da novi ministar spoljnih poslova Hose Manuel Garsija-Margaljo namerava da razvije tešnje odnose sa Vašingtonom, jer su oni zbog povlačenja trupa iz Iraka bili poremećeni u vreme vladavine socijalista.

„To ne podrazumeva da je Madrid spreman da se odrekne svojih principa u spoljnoj politici, koji su sazdani na poštovanju međunarodnog prava”, kaže u telefonskom razgovoru funkcioner u Ministarstvu spoljnih poslova Španije, prenoseći zvaničan stav Madrida

Madrid i Pariz očekuju da Evropski savet odobri Srbiji status kandidata, ukoliko se sprovedu u praksi dosadašnji dogovori, ali to ne podrazumeva ukidanje takozvanih paralelnih institucija na severu Kosova, za šta bi bilo potrebno mnogo više vremena.

Po mišljenju našeg sagovornika, za konkretnija rešenja problema oko Kosova potrebno je vreme, od deset do 15 godina, i toga je svesna većina članica EU, pa i sama Nemačka.

 „Svi smo se mi na kraju složili 9. decembra sa Nemačkom, koja je insistirala da se Srbiji ne da status kandidata, odluka je formalno doneta bez protivljenja, ali postoje znaci da će Berlin biti spreman u martu da odustane od maksimalističkih zahteva.”

Zorana Šuvaković