Od vrata do - poverenika

Od vrata do poverenika

Kampanja stranaka od vrata do vrata je počela, a sa njom i pritužbe pojedinih građana zbog uznemiravanja

Predizborna kampanja je počela i političke stranke su krenule da obilaze građane ne bi li prikupile još glasova, a naročito onih neopredeljenih kojih, kako se tvrdi, ima dosta. Akcija od vrata do vrata nije nova, kod nas je počela devedesetih godina sa višestranačjem. Ali Srbija sada ima poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića kome stižu žalbe građana na aktiviste partija. Građane uglavnom uznemirava to, kako tvrde, što stranke raspolažu njihovim ličnim podacima. Ali uznemirava ih i to što im dolaze na vrata, a nezvanih posetilaca je mnogo – od prodavaca razne robe pa do sekti. Mnogi se plaše i za svoju sigurnost.

Šabić kaže da su u poslednje vreme učestale žalbe građana koji neke akcije aktivista političkih stranaka doživljavaju kao neprijatnost, povredu privatnosti, pa i kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. On dodaje da upotreba zbirki podataka o ličnosti, pogotovo onih koje poseduju organi vlasti, kao što su birački spiskovi i slično, u svrhe zbog kojih nisu uspostavljene, predstavlja nedopuštenu obradu podataka, kažnjiv prekršaj, čak i krivično delo.

„U kampanji od vrata do vrata nema prijatelja, rodbine ili komšija, pa da se krene od njih. Polazna osnova i ciljna grupa je celokupno biračko telo. Biračima se ide na noge, odnosno na vrata i niko se ne preskače. Zauzvrat se dobija mišljenje birača uživo, kao i njihovo trenutno opredeljenje. Veoma dragocena informacija u svakom smislu”, objašnjava Milan D. Stevanović Piksel, u knjizi „Kako da pobedite na izborima”.

Stevanović kaže da tim za deset dana može da obiđe hiljadu domova, pa čak i više. Tim mora da napravi plan obilaska, da ima jasna identifikaciona obeležja (majice, kačkete, bedževe), da ne ulazi u diskusiju i svađu sa biračima, sve zapisuje po proceduri i da uradi klasifikaciju odgovora. Ako je birač neodlučan i nesiguran za koga će glasati postoji razlog da čuje kandidatovu poruku u nekoliko rečenica. I nikada ne treba ulaziti u stan jer to može drugačije da se shvati, gubi se vreme i svi birači se ne tretiraju isto. Ovakva kampanja ima i mane jer birači nisu uvek najiskreniji u odgovorima. Ipak, na ovaj način štab ima glasače koji će glasati za njihovu stranku i njihove brojeve telefona, pa će ih dva-tri dana pred glasanje podsetiti, možda organizovati i prevoz do biračkog mesta.

Stevanovićevu preporuku da se nikada ne ulazi u stan, aktivisti nekih stranaka možda ne poštuju, pogotovo ako ih građani pozovu u stan. Na zapadu, naročito u Velikoj Britaniji, koja ima većinski izborni sistem, građanima je najvažnije da vide kandidate i da sa njima razgovaraju. Ni televizijske emisije, ni plakati, ni društvena mreža, ne može im zameniti razgovor uživo, pokazuju istraživanja.

Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS-a, kaže da je kampanja od vrata do vrata uobičajena pred izbore i da su je oni radili godinama, pa čak i između izbora da bi čuli probleme ili želje građana i da što više prilagode svoju politiku biračima.

„Nemamo podatke građana, a oni koji žele da ih imamo sami ih ostave. Najbolji je živ kontakt, i mi smo to počeli prvi da radimo još devedesetih godina. Građanima na vrata dolaze kandidati za različite funkcije i objašnjavaju im kakva je naša politika. Živa reč je nezamenljiva i vrlo je značajna kada se biraju lokalni organi, mada se to radi i na parlamentarnim izborima. U najvećoj meri ljudi pozitivno reaguju na posete stranačkih aktivista, a oni koje to ne zanima ne moraju otvoriti vrata. I druge stranke imaju kampanju od vrata do vrata i ne znam da je bilo problema”, objašnjava Đurišić.

Željko Ivanji član, Uprave URS-a, kaže da je opštinska preporuka da se pred izbore radi kampanja od vrata do vrata i da se aktivisti edukuju za ovu akciju. „Ova kampanja je imala efekta za našu stranku na izborima za beogradsku opštinu Stari grad koji su održani po većinskom sistemu. Ljudi su vrlo rado primali naše aktiviste. I u Boru gde smo osvojili 24 odsto glasova svi građani kojima su aktivisti došli na vrata hteli su da razgovaraju. Ljudi vole da prime predstavnike stranke i da razgovaraju. Ali moguće je da neke stranke zloupotrebljavaju podatke, pa se oglasio poverenik. To je jedini nedostatak ove kampanje. Učestvovao sam i na tridesetak tribina u mesnim zajednicama i shvatio da ljudi vole da se okupe i razgovaraju. Oni žele da se vrati život mesne zajednice jer se bolje osećaju u grupi, a dobije se i kvalitetna rasprava. Možda se ljudi plaše i ne žele da otvore vrata aktivistima stranaka jer ih ne poznaju. Ali to je dobar način da upoznaju politiku stranke”.