Topić i Gasija jure N"Tiamba

Dragutin Topić je pripreme za 30. olimpijske igre u Londonu iduće godine počeo u dvostrukoj ulozi – kao trener i kao takmičar. Kao trener želi da svojim pulenima supruzi Biljani Topić (troskok), Tatjani Jelači (koplje) i crnogorskoj reprezentativki Mariji Vuković (skok uvis) omogući što bolji nastup na Olimpijskim igrama, a sebi – bar šesto učešće na najvećim sportskim takmičenjima.

Za to, potrebno je da savlada letvicu na visini od 2,28 metara i, mada će 12. marta proslaviti 42. rođendan, to nije nerealan cilj. Iako se 2010. nije takmičio (dakle, ni dovoljno trenirao), pred kraj minule sezone ponovo se pojavio na zaletištu i preleteo preko letvice na visini od 2,24 metra, a očevici tvrde da je malo nedostajalo da savlada i 2,28 metara koliko iznosi B olimpijska norma za London.

Šestim učešćem na letnjim olimpijskim igrama naš rekorder u skoku uvis (2,38 m) izjednačio bi dva „olimpijska rekorda” – izjednačio bi se sa strelcem Jasnom Šekarić, jedinom od naših olimpijaca, računajući muškarce i žene, koja je učestvovala na šest Igara, ali i sa Žoaom N'Tiambom iz Angole jedinim atletičarem koji je šest puta učestvovao na Letnjim olimpijskim igrama. Na 27. dosadašnjih igara (igre 1916, 1940. i 1948. se broje iako nisu održane zbog ratova) učestvovalo je mnogo velikih atletskih asova, od kojih su mnogi bili i dugovečni, ali niko, sem N'Tiamba, nije uspeo da u svetskom vrhu izdrži šest olimpijskih ciklusa.

Žoao N'Tiamba je rođen 1968. godine a na olimpijskoj sceni debitovao je kao 20-godišnjak u Seulu 1988. na 800 m i sa 1:53,23 ispao u kvalifikacijama. U Barseloni 1992. je bio mnogo brži (1:48.54) ali nedovoljno da prebrodi kvalifikacije, pa je u Atlanti prešao na 1.500 m i sa 3:46,41 ponovo ispao u prvoj trci.

Tada se Angolac okrenuo maratonu i sa 32 godine u Sidneju 2000. ostvario najbolji olimpijski domet osvojivši 17 mesto sa 2:16,43 časa. U Atini 2004. bio je neuporedivo sporiji i sa 2:23,26 zauzeo je tek 53. mesto, a u Pekingu 2008. po svemu sudeći, svojim poslednjim igrama, odustao je u ranoj fazi trke.

Dobra vest za našeg rekordera je da se N'Tiamba poslednje dve sezone nije takmičio tako da verovatno u Londonu neće zabeležiti sedmo učešće, a „loša” vest je da je jedan atletičar, koji je pet puta bio učesnik Letnjih olimpijskih igara, već ispunio normu za London i da se priprema za svoje šeste igre.

To je Hesus Anhel Garsija, španski hodač, rođen 1969. godine, dve godine stariji od Topića. Brzo hodanje je disciplina sa možda najviše takmičara u, uslovno rečeno, poznijim godinama koji postižu vrhunske rezultata. Garsija je na ovogodišnjoj rang-listi na 50 kilometara 20. i sa 3:48,11 časa otišao je daleko ispod A olimpijske norme koja iznosi 3:59,00.

I on je olimpijsku karijeru počeo kao Topić u Barseloni 1992. i bio 10. na 50 km (na svim Igrama startovao je samo u ovoj disciplini). U Atlanti 1996, u kojoj je Topić postigao najbolji olimpijski plasman osvojivši četvrto mesto, Garsija je odustao. U Sidneju 2000. bio je 12, Atini 2004. peti i u Pekingu 2008. četvrti. Dakako, Garsija želi da karijeru završi olimpijskom medaljom, jedinom koja mu nedostaje, jer je osvajao odličja i na svetskim i na evropskim šampionatima, uključujući i titulu prvaka sveta još 1993.

Letos, na Svetskom prvenstvu u Daeguu Španac je postavio fantastičan rekord – deseti put startovao je na šampionatima sveta, ali nije uspeo da se domogne pobedničkog postolja kao u Berlinu 2009. kada je bio treći. Diskvalifikovan je zbog nepravilnog hodanja.

Dakle, posle Londona, „kraljica sportova” bi mogla da ima trojicu atletičara sa po šest učešća – sadašnjeg rekordera Žoaa N'Tiambu iz Angole, Hesusa Anhela Garsiju iz Španije i Dragutina Topića iz Srbije. Da bi ih neko dostigao morao bi da svoju prisutnost na olimpijskoj sceni produži za još dva olimpijska ciklusa...

-------------------------------------------------------

Nanadmašna Marel Oti

Najviše učešća na atletskim takmičenjima uopšte na olimpijskim igrama ima Jamajčanka Marlen Oti koja je učestvovala na sedam uzastopnih igara od Moskve 1980. do Atine 2004, na prvih šest u dresu Jamajke, a na poslednjem sa slovenačkim grbom na grudima. I danas u 51. godini Oti je u treningu i nada se da će slovenački sprint brzo dati još tri dobre atletičarke, kako bi ona kao član štafete zabeležila i osmo učešće na Igrama. Inače Otijeva je i atletičarka sa najviše olimpijskih medalja – devet. Osvojila je tri srebrne i šest bronzanih i ni jednom nije uspela da se domogne zlata.

Iza nje na listi „najupornijih” atletičarki su Lia Manoliu (Rumunija), Marija Mutola (Mozambik) i Tesa Sanderson (Norveška), koje su karijere okončale sa po šest olimpijskih učešća.

U „klubu 5” 22 atletičara

Pored Dragutina Topića i Hesusa Anhela Garsije, koje ćemo najverovatnije gledati u Londonu, pet učešća na olimpijskim igrama ima još 20 atletičara.

Oni, međutim, više nisu u igri jer su prestali da se takmiče.

To su Pol Martin (završio karijeru 1936), Jon Ljungren (1964), Igor Ter-Ovanesjan, Vili Vajt i Abdon Pamič (1972), Januš Sidlo (1968), Vladimir Golubničij, Aleks Okli i Urs fon Vartburg (1976), Vili Devenport (1980), Pijetro Menea (1988), Karlos Sala (1996), Kris Madoks i Glenroj Gilbert (2000), Đovani de Benediktis, Matijas Ntavalikura, Branko Zorko i Jan Železni (2004) i dvojica hodača Džeferson Perez i Tim Beret (2008).