Političari i zdravlje naroda

Srbija je ostala bez kandidature za prijem u članstvo EU. Svi se pitaju kakve će to političke i kakve ekonomske posledice imati za sve nas. Niko ne postavlja pitanje kakve će to posledice imati po zdravlje naroda koje je takvim i sličnim postupcima političara, naših i stranih, ozbiljno ugroženo.

Pominje se, stidljivo, i pitanje odgovornosti pojedinaca koji su do ovoga doveli, ali niko neće ili ne zna da kaže da su političari razboleli narod više od zaraznih bolesti, zagađene vode i hrane i drugih raznih faktora koji loše deluju na zdravlje.

Iz izjava mnogi ljudi na televiziji jasno se vidi da je narod u Srbiji ozbiljno frustriran zbog toga što država nije, kao i druge, postala član Evropske unije. A šta može da prouzrokuje frustracija? Velike štete po duševno zdravlje frustriranog. Nemoć naše države, a to znači političara, izazivaju kolektivno osećanje straha od neizvesne budućnosti. Sukob na Kosovu izaziva dodatno osećanje straha od rata.

Nemir ispunjava domove. Političari idu dalje. Ne znajući šta bi trebalo uraditi dolivaju ulje na vatru idejama da je potrebno još nešto učiniti, da se još nešto mora završiti. Šta – ne kažu! Nemir naroda se tako pretvara u grozničavost.

To je lakše stanje „nervnog uzbuđenja” koje će, ako se ne pronađe efikasan lek, napredovati pretvarajući se u napetost i stešnjenost, u osećanje da izlaza nema. U takvom slučaju bolesnik, pošto ne može da se spase bede, da umakne nesreći, počne da udara ono što je slabo, da ruši... Svako na svoj način traži izlaz: jedni u apatiji, drugi u agresiji prema drugima i prema samom sebi.

To je realnost. Postavlja se pitanje šta da se radi? Konstatacija da su političari razboleli narod ne znači mnogo ako se ne odgovori na pitanje: „Da li ga mogu izlečiti”. Jedan od njih je priznao da se ne razume u taj posao – ministar Đelić! Moguće je da lečiteljska moć političara nije u našim rukama već u „specijalistima” sa Zapada.

U humanoj medicini postoji jedan princip kojeg bi trebalo da se drži svaki lekar kada postavi dijagnozu i sprema se da leči: „Prvo je – ne naškoditi!” „Političari – lekari” ne znaju za takvo pravilo, ali mogu da ga pozajme iz humane medicine.

Rajačka škola zdravlja