Duh SDK progoni banke

To što je Vlada Srbije odložila početak kontrole uplate doprinosa u bankama na 1. jul naredne godine bankare nije uspokojilo iz prostog razloga što ih neće spasti posla kome se ne raduju. Pomeranje primene s 1. januara na 1. jul neki od njih su jednostavno „pročitali” tako da sistem nije dovoljno razrađen i da država svesno ostavlja sve duži rok da se nejasno razjasni.

Neki drugi u predstojećim izborima vide razlog za odlaganje, odnosno ostavljanje ove gorke pilule za banke za posle izbora. Podsećanja radi, u Poreskoj upravi su još u oktobru, kada su izneli stav da bi kontrola uplate poreza i doprinosa trebalo da pređe u banke, rekli da je softver spreman i da primena može da počne odmah.

Tvrdnja poreznika da je posao kontrole uplate poreza i doprinosa dobrovoljan i da nije obavezujući bankare je poprilično nasmejala. Jer, preduzeću neka banka mora te mora da „pusti” zarade s odbitkom plaćenih poreza i doprinosa državi. Ako neće banka kod koje firma sada ima račun, to će učiniti njihova konkurencija.

– Zašto bismo mi svog dobrog klijenta prepustili nekom drugom ko će, navodno, dobrovoljno da obavlja ovaj posao – pita jedan bankar. – Znači, ipak ćemo morati da prihvatimo to da radimo. Za nas je bitno da naši klijenti kod nas imaju i račun, jer mi iz toga saznajemo kakva im je kreditna sposobnost, kakvi su im bilansi, šta rade s računom…

Bankari kažu da će njihovim službenicima trebati vremena da se obuče za pomenuti posao, a dodatno vreme i obuka – koštaju. Prema njihovom mišljenju, to što je Poreska uprava napravila softver i što tvrdi da je samo jednim klikom kompjuterskog miša moguće skinuti pripadajući deo poreza i doprinosa jednostavno nije tačno. Po njima, ne postoji samo jedan obračun, već više njih, zavisno od toga da li je zaposleni bio na bolovanju, plaćenom odsustvu i slično. Kod bankara ništa nema džabe, pa je sva prilika da će se taj trošak prevaliti na klijente.

– Stalno slušamo da je državna administracija velika i da mora da se svede u okvire onoga što privreda može da podnese. Pa zašto onda država svojoj administraciji ne napravi dodatni posao, već to čini privatnoj firmi i njenim službenicima. Sem toga, podaci pokazuju da su državne firme, one u restrukturiranju, najveći dužnici. Zašto onda država tu ne zavede red – pita ovaj bankar.

Zakon o izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prema oceni bankara, propisao je drakonske kazne u slučaju da oni „puste” zarade zaposlenih bez plaćenih poreza i doprinosa. Zakon kaže da će se banka koja ne obustavi izvršenje naloga za isplatu zarada, podnetog bez naloga za istovremeno plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kazniti novčanom kaznom u iznosu koji odgovara visini neplaćenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, uvećanom za 50 odsto.

Kada se uzme u obzir da neka firma treba po osnovu poreza i doprinosa da plati, na primer, 500.000 dinara, jasno je da su predviđene paprene kazne.

U Poreskoj upravi kažu da prebacivanjem ovog posla na poslovne banke poreznici neće prestati da kontrolišu naplatu doprinosa. Naprotiv, taj posao ostaje u nadležnosti Poreske uprave, a banke bi praktično pružale tehničke usluge, objašnjavaju u Poreskoj upravi.

Upitani da li je Poreska uprava na ovaj način pokazala svojevrsnu slabost, pa posao prebacuje na druge, poreznici kažu da bi sve bilo u redu da nisu fizički desetkovani, odnosno da imaju dovoljno ljudi koji bi fizički mogli da obave ceo posao. Samo 700 inspektora je na terenu, objašnjavaju poreznici.

Poreska uprava, podsećaju, poslednje tri godine pokušava da reši ovaj problem, kako bi se končano povećao stepen naplate doprinosa. Novim pomeranjem datuma kada bi banke konačno trebalo da preuzmu ovaj posao otvara se, kažu upućeni, mogućnost dalje utaje poreza i doprinosa koji će napraviti još veću rupu u budžetu. A potom će država povezivanjem staža parama iz budžeta da krpi rupe zaposlenima. Nezvanično se saznaje da ukupni dugovi po osnovu neuplaćenih poreza i doprinosa iznose više od republičkog budžeta – više od 750 milijardi dinara.

Poreznici podsećaju da je praksa većine zemalja u okruženju da ovaj posao rade upravo poslovne banke te da nema govora da bi one u Srbiji time izgubile klijente. Pitanje je, međutim, kažu upućeni, kome i zašto u ovom času ne odgovara da banke preuzmu na sebe ovaj posao i da li je odlaganje za šest meseci naredne godine posledica predstojećih izbora, pa niko nikome ne želi da se zamera.

Nezvanično se saznaje da će i kada se izmeni zakon koji će omogućiti da poreznici obelodane imena 100 najvećih dužnika biti problema, jer se očekuje da većina njih krene u restrukturiranje. U tom, kao i u slučaju stečaja firme, zakon nalaže da podaci o dugovima ne smeju da se iznose.