Crveni i babalao

Neki čitaju oduvek crvenu "Granmu", zvanični organ jedine partije vladajućih komunista na Kubi. Oni tvrde da su ateisti. Drugi slušaju šta kažu babalaosi. To su afrokubanski proroci u stalnom dosluhu sa nebeskim bogovima. Ovoga puta izgleda da su se donekle složili i "Granma" i babalaosi. "Granma" je prenela reči Raula Kastra koji je u odsustvu svog bolesnog brata, "nezamenljivog i neponovljivog el komandantea", rekao da je došlo vreme za poboljšanje ekonomije, bolju ishranu i mlađe ljude.

Babalaosi, najrasprostranjeniji propovednici afrohrišćanskog kulta, izdali su kao i svake nove godine svoje novogodišnje pismo, satkano od poruka bogova koji će dominirati nad uraganskim nebom karipskog ostrva. Po njihovom iskusnom odgonetanju ovog "svetog pisma", ove godine na Kubi će doći do ekonomskog otvaranja, i mada neće biti autoritarnog vođe, vreme je za svakovrsne promene. Najmlađi i po pravilu najneviniji babalao, kako je to običaj, pročitao je na skupu u jednom hramu, gde se skupilo 900 babalaosa i poneki strani novinari, poruku istih onih bogova koji su 2005. osudili ostrvo na "bolesti i uragane".

Ove godine, kako tvrde kubanski propovednici, Kuba će živeti pod turobnim "pogrebnim" znakom, ali u svemu tome ima i pozitivnih tonova. Jer prvi put otkako je proročanstava vladajuće božanstvo biće Očosi, bog ratnika kadar da "pribavi dnevne potrepštine, da vidi u veliku daljinu, da oslušne i najmanji zvuk, i da reaguje neverovatnom brzinom". Kubanski bogovi u koje veruju i kojima prinose žrtve mnogi komunisti na ostrvu upozoravaju i na mogućnost vojne intervencije, a da bi se takva eventualnost sprečila babalaosi su za neki od narednih dana zakazali akt "kolektivnog žrtvovanja" kada će se bogovima na oltar prineti jedan zaklani vo.

Hoće li se drugi zemaljski bogovi smilostiviti nad Kubom, to se još ne zna, ali uporedo u svetu traju sve vrste prognoze o budućnosti jedine komunističke zemlje na zapadnoj hemisferi u odsustvu njenog bolesnog vođe Fidela Kastra. Jednu od najzanimljivijih debata u vezi sa Kubom bez Kastra organizovao je američki ozbiljni spoljnopolitički časopis "Forin polisi". Injasio Ramone, čelnik "Mond diplomatika" i jedan od najsrčanijih zagovornika kubanskog komunizma, autor poslednje knjige o Kastru (proizišlu iz sto sati razgovora sa Fidelom) ukrstio je koplja sa jednim od najoštrijih kritičara i protivnika autoritarnog režima na karipskom ostrvu, Karlosom Albertom Montanerom.

Montanero predviđa da "diktatura koja ima više od 300 političkih zatvorenika, uključujući i 48 mladih Kubanaca koji su odašiljali pozive na referendum za demokratsku transformaciju, 23 novinara koji su pisali kritičke članke o zemlji, i osamnaest bibliotekara koji su izdavali prokazane knjige" – ne može da opstane. Smrt Fidela Kastra biće, po njemu, "odskočna daska za niz političkih i ekonomskih reformi sličnih onima u Istočnoj Evropi posle pada Berlinskog zida".

Za razliku od njega, Injasio Ramone dokazuje da je budućnost Kube već sada, jer ona živi već pola godine eru "posle Kastra". Ramone ukazuje da je sa kubanskom revolucijom okončana rasna diskriminacija, da je socijalizam doneo mnogo dobra u besplatnom školstvu i zdravstvu i da "latinoameričke zemlje prepoznaju prednosti kubanskog sistema". One u Kubi vide socijalni model, posle neuspeha neoliberalne politike nametnute od Vašingtona. "Kuba nikada  nije bila tako prihvaćena od svojih suseda kao što je to danas", piše Ramone, i navodi da su "Nestor Kiršner u Argentini, Lula da Silva u Brazilu, Evo Morales u Boliviji, Ugo Čaves u Venecueli i Danijel Ortega u Nikaragvi javno izrazili poštovanje Fidelu Kastru i solidarnost sa Kubom".

Prvi put u svojoj istoriji, rezonuje Ramone, zemlja ne zavisi od "prvenstvenog partnera" kao što je zavisila od Španije, SAD, i na kraju od Sovjetskog Saveza. Kuba je, po Ramoneu, nezavisnija nego ikada do sada, i  Kubanci se neće dragovoljno odreći "retke i teško stečene nezavisnosti". Argumenti "za" kubanski socijalizam i "protiv" njega nastavljaju se u nedogled. Presudiće najverovatnije bogovi, oni na nebu ili oni na zemlji.