Čudo zvano jak dinar

Kretanje kursa dinara prema evru, a posebno prema američkom dolaru, kako u celom periodu novog veka, tako i u 2006. godini, u potpunom je neskladu s elementarnom ekonomskom logikom i gotovo se može svrstati u rubriku "verovali ili ne". Poslednjeg dana prethodne godine evro je vredeo 79,00 dinara i imao je za 7,3 odsto manju vrednost nego krajem 2005. Američki dolar je istog dana vredeo 59,98 dinara, dok je krajem 2005. njegova vrednost iznosila 71,92 dinara, tj. bila je čak za 16,6 procenata veća. Dodajmo da je krajem decembra 2006. godine vrednost evra, izraženo u dinarima, bila za samo 34,64 odsto veća, a dolara čak za pet odsto manja nego krajem 2000. godine.

Elementarna ekonomska logika govori da se vrednost nacionalne valute, na zdravim ekonomskim osnovama, povećava ako su ispunjeni sledeći uslovi: a) ako konkurentnost privrede dinamično raste, b) ako je inflacija u zemlji niža nego u zemljama sa kojima se obavlja najveći deo spoljnotrgovinske razmene i c) ako se ostvaruje suficit u tekućem platnom bilansu. Na žalost, Srbija od 2000, a posebno u 2006. godini, nije ostvarila nijedan od ta tri uslova. Naprotiv, ona je prošle godine, gledano u celini, bila u još nepovoljnijem komparativnom položaju nego u 2005. Na rang-listi zemalja po konkurentnosti privrede, koju kreira Svetski ekonomski forum, Srbija je (sa Crnom Gorom) u 2006. godini pala za dva stepenika i našla se čak na 87. mestu. U decembru prethodne godine nivo cena na malo bio je za 150 odsto viši nego u decembru 2000. godine i za 6,6 procenata viši nego u decembru 2005. godine, dok je odgovarajući porast u evro-zoni iznosio 11,0 i 2,0 odsto, a u SAD oko 11,4, odnosno 2,0 odsto. Ili, u odnosu na decembar 2004. godine, nivo cena u Srbiji u decembru prošle godine je bio viši za 25,5, a u evro zoni samo 3,9 i u SAD oko 5,2 odsto, dok je u tom dvogodišnjem periodu vrednost evra izražena u dinarima ostala nepromenjena, a vrednost dolara je povećana za samo 3,5 procenta.

Kao jedan od indikatora pada konkurentnosti privrede, ali istovremeno kao posledica precenjene vrednosti nacionalne valute, jeste izražen rast spoljnotrgovinskog i deficita tekućih transakcija sa inostranstvom. U slučaju Srbije taj rast je bio veoma dinamičan. Ako iz obračuna isključimo suficit u robnoj razmeni sa Crnom Gorom, proizilazi da je spoljnotrgovinski deficit u prvih jedanaest meseci 2006. godine dodatno povećan za preko 15 procenata. I verovatno je u prošloj godini iznosio oko 6,9 milijardi dolara, tj. bio je za oko 3,86 puta veći nego 2000. Uz to, suficit u razmeni usluga sa inostranstvom, koji je u 2001. godini iznosio 417 miliona dolara (u 1990. godini čak jednu milijardu), potpuno se istopio, pa je u prvih deset meseci prošle godine ostvaren čak i deficit. Enormno je porastao i deficit tekućih transakcija sa inostranstvom.

Ako isključimo donacije iz inostranstva i suficit u robnoj razmeni sa Crnom Gorom, on je u prvih deset meseci prošle godine dostigao 2,5 milijardi dolara, što je čak za 81 odsto više nego u istom periodu 2005. godine. Ako je u poslednja dva meseca prošle godine ostvarena jedna petina tekućeg platnog deficita iz prvih deset meseci, on je u celoj prošloj godini iznosio rekordnih 3,7 milijardi dolara. I time je znatno prešao kritičnu relativnu veličinu od deset odsto bruto domaćeg proizvoda.

Dodajmo da je u prošloj godini bio gotovo devet puta veći nego 2000. godine. Iako u takvim uslovima vrednost dinara raste, a priori je jasno da je to posledica sticaja okolnosti, bolje reći teških deformacija i na strani ponude i na strani tražnje deviza. Pogotovo je nelogično da je američki dolar toliko izgubio vrednost prema dinaru, ako se zna da Srbija ni u jednoj bitnoj delatnosti, u poslednjih nekoliko godina, pa ni u 2006, nije smanjila ogroman jaz u odnosu na privredna kretanja u SAD. Na primer, Sjedinjene Države se na rang-listi po konkurentnosti privrede već godinama nalaze na prvom mestu, a Srbija je (sa Crnom Gorom – što nije bitno) u 2006. godini pala na već pomenuto 87. mesto. Srbija je, u odnosu na SAD, jedino superiorna u vaterpolu, ali ta činjenica nema nikakvog uticaja na valutni kurs dolara prema dinaru.

Član Akademije ekonomskih nauka