Diploma, pa dobar posao

Danijel Janjić, učenik Mašinske škole, ove godine će završiti školovanje za automehaničara i napustiti Dom za srednjoškolsku i studentsku omladinu u Zvečanskoj ulici broj 52. Danijel želi da nađe posao u struci koji će mu omogućiti da plaća stan, ali najveća želja mu je da upiše Višu trenersku školu. Njegovu sobu krase trofeji i medalje osvojene na takmičenju u rvanju koje trenira već godinama. Duže vremena se rekreativno bavio biciklizmom u klubu "Partizan". Večeri provodi u parku trenirajući drugove iz Doma. Mnoge je naveo da se bave sportom i približio im zdrav način života. 

– Oduvek sam želeo da budem trener. Ipak, iz porodičnih razloga nisam uspeo da upišem četvorogodišnju srednju školu, već zanat. Sada ću da polažem za četvrti stepen stručne spreme, pa ću da pokušam da upišem Višu trenersku školu. Da bih sve to postigao moraću da nađem neki posao – kaže Danijel, koji dve godine živi u Domu u Zvečanskoj ulici.

U ovoj ustanovi vaspitači brinu o 35 mladića i devojaka, od 16 do 26 godina, od kojih su desetoro studenti.

Većina želi da završi fakultete, jer shvataju da će im visoko obrazovanje omogućiti da, po izlasku iz ovog doma, nađu bolji posao.

– Naša deca se ne raduju trenutku kada će morati da pronađu posao i da nastave samostalno da žive. Teška srca prihvataju činjenicu da je osamostaljivanje faza koju moraju da prođu mnogi mladi ljudi, pogotovu oni koji u prestonicu dolaze iz unutrašnjosti – objašnjava Snežana Milovanović, rukovodilac ove ustanove.

Iz tog razloga, u Domu je uređena posebna stambena jedinica u kojoj dane provode studenti kojima se približio izlazak iz ove kuće. U tri sobe smešteno je pet devojaka koje kuvaju, peglaju, spremaju sobe. Svaka ima svoje zaduženje.

Amni Karavdić (26), studentkinja pete godine Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, najbliža je napuštanju Doma. Ovih dana je odslušala poslednji semestar i sprema se da položi još sedam ispita. Nada se da će do jeseni završiti studije i da će se zaposliti kao vaspitač u domu.

Shvatila je da ovaj posao ima mnoge prednosti, što potvrđuje i vaspitačica Snežana.

– Izuzetno je lepo raditi sa mladima. Zajedno sa njima prolazimo kroz lepe i neprijatne faze, radujemo se njihovim uspesima i tešimo ih ukoliko dožive neki neuspeh. Možete jasno da vidite koliko im znači lepa reč i koliki uticaj imate na njihovo ponašanje – kaže popularna teta Sneža.

Jelena Đurović, studentkinja druge godine Više politehničke škole, smera menadžment u zaštiti životne sredine, naglašava da ne bi želela da radi u nekoj velikoj firmi, već u manjem preduzeću u kojem će više vremena provoditi na terenu.  

– Kada završim školovanje trebalo bi da živim sa bakom. Takođe, želim da putujem po svetu – kaže naša mlada sagovornica.

Dvadesetjednogodišnja Ivana Kostantinović je student treće godine Više hotelijerske škole na smeru za gastronomiju. Veštine najbolje pokazuje na kulinarskoj sekciji, a najviše voli da sprema piletinu sa kikirikijem, musaku od tikvica, soseve…

– Nisam još odlučila da li ću da tražim posao ili da upišem Fakulet za fizičku kulturu – kaže Ivana koja sport voli koliko i njena drugarica Jelena Milutinović, učenica četvrte godine Poljoprivredno-hemijske škole. Jelena trenira džudo pet godina, a sada je, zbog povrede, napravila malu pauzu. Nada se da će se do juna oporaviti i uspeti da upiše fakultet o kojem govori i Ivana.

Za razliku od njih, Jasna Kukuć, maturantkinja Trgovačke škole, početkom leta će morati da traži posao. Budući da voli modu želja joj je da radi u butiku.

Vaspitači naglašavaju vode brigu o mladim ljudima, i ističu da im je posao je da ih izvedu na pravi put. Osim mnogo strpljenja, ljubavi i pažnje koja im ne manjka, neophodni su i dobri uslovi rada.

Iako sobe u Domu izgledaju toplo i domaćinski, prema rečima osoblja, neophodno je opremanje dnevnog boravka u kojem mladima najviše nedostaju muzički stub, garnitura za sedenje, kompjuteri, parket…