Otkrio zaboravljeni grad u prašumi Amazonije

Kroz prašumu Amazonije probijao se danima. Ispred njega i drugih članova ekspedicije išli su vodiči mačeterosi, ljudi koji su bili zaduženi da mačetama krče prolazak, ali i tročerosi, oni koji „prave” put kako bi mogli ljudi da se „provuku”. U nekim delovima nepreglednih predela u pomoć su „pritekli” meštani sa džipovima, u drugim je put bio olakšan zahvaljujući jahanju konja, ali bilo je i šumaraka gde se jedino moglo proći – puzeći. Ništa mu nije smetalo, jer je cilj bio jasan – treba otkriti zaboravljeni grad! I uspeo je u tome.

Srpski neuropsihijatar dr Časlav Hadži-Nikolić sa ekipom ljudi iz bivše Jugoslavije otkrio je grad, arheološko nalazište u Amazoniji koje su nazvali „Sobre Amija”. Uspeli su da snime film o nalazištu, da se upišu u knjigu pronalazača ovog važnog područja, ali su sve stvari ostavili u amanet Institutu za kulturu u Peruu.

– Sećam se da sam u jednom trenutku pao sa konja i da mi se napravila modrica, i svi su se razbežali videvši to, rekavši da je reč o „ujedu mrtvih”. Morali smo da tražimo nove vodiče. Shvatili smo da smo na nešto naišli tek onda kada su mačete „udarile” u kamen. Videli smo elipsastu citadelu sa pet kula i uzanim ulicama, sa ostacima koji podsećaju na stambene prostorije. Sa nama je išao peruanski policajac, predstavnici ove države su motrili da eventualno ne nađemo zlato i zadržimo ga. Dobio sam lobanju na kojoj se vidi da je rađena hirurška intervencija koju je pacijent preživeo. Ali, ni to nije moglo da se iznese, pa sam im je poklonio. Sada pregovaram sa jednom kompanijom da krenemo u novi pohod, ekspediciju, i otkrijemo jednu novu misteriju grada, koji je sličan Makču Pikčuu – kaže dr Hadži-Nikolić.

Rođen je u Valjevu, Medicinski fakultet je završio u Beogradu, radio je u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara” i u Klinici u Kovinu, bio je lekar radnika u „Energoprojektu”, među prvima je počeo da primenjuje akupunkturu u okviru neuropsihijatrije, a u Zavodu za zaštitu zdravlja železničara imao je zvanje pomoćnika direktora.

Trenutno predaje na Visokoj školi za računare i elektrotehniku, medije i masovne komunikacije, a član je doktorskog tima emisije „Survajver”, gde poznatim ličnostima pruža psihološku podršku. Za vreme ratova, sankcija i krize na području bivše SFRJ odlazio je na ratišta da bi pomagao vojnicima, ali o tim teškim trenucima nerado govori.

Njegova najveća ljubav je Južna Amerika. Nije ni čudo, jer više od 25 godina proučava način na koji šamani Amazonije hiljadama godina leče psihičke probleme ljudi iz plemena. Uspeo je da dopre i do nedodirljivih plemena Šipibo, Aguarunas, Mačigenkas i Amarakaires i da vidi kako izgleda njihov svet lekovitih halucinogenih rituala. Boravio je i u Ekvadoru, Boliviji...

Detalj sa putovanja kroz Amazoniju

– Slika o nekoj kulturi dobija se samo  stvaranjem „unutrašnjeg vidika”, sagledavanjem te kulture iznutra. Nimalo nije lako da vas ti narodi prihvate, da uđete u njihov svet. Preko posrednika kažem poglavici šta želim, a onda čekam da plemenski savez odluči da li će me pustiti. Dešavalo se da čekam poziv i po šest meseci, dok me oni u međuvremenu proučavaju iz daljine. Oni vas neće napasti ako poštujete njihova pravila i ne ulazite na njihovu teritoriju bez odobrenja. Sa misionarima, koji prave kontakt sa njima, imao sam dobre odnose. Tek onda kada postanete deo grupe, postoji mogućnost da prisustvujete njihovim psihoterapijskim ritualima i da vidite šta je smisao toga. Moja supruga je antropolog i dobro je što je sa distance mogla da prati sve ono čemu sam prisustvovao – kaže dr Hadži-Nikolić.

Svoju željom za znanjem i ispitivanjem nepoznatih predela, započeo je osamdesetih godina prošlog veka, odlaskom u Indiju, da bi zatim otišao u Kinu, gde je proveo neko vreme na usavršavanju. Kinezi su bili iznenađeni time da nijedna ustanova nije stala iza njega i da je od svojih para platio edukaciju, a kada se vratio u Srbiju – iznenadio se kada su mu javili da su oni odlučili da mu nadoknade troškove. U Hongkongu je naučio kako se akupunktura može primenjivati u lečenju narkomanije, uveren je da je zbog pritiska farmaceutske industrije ova metoda lečenja zavisnika nepravedno gurnuta u stranu.

Naš sagovornik ima jednu želju: da zajedno sa ljudima sličnih interesovanja, među kojima izdvaja dr Mirjanu Mićović, otvori bolnicu integrativne medicine za sirotinju, za one koji nemaju novca da plate lek i preglede. Kaže da će raditi na tome da se pronađu sponzori koji bi pomogli da se ova humana ideja sprovede sa reči u delo. A dok se to ne ostvari, na pomolu je novo putovanje. Naravno, u Južnu Ameriku...

----------------------------------------------

Šaman rešava porodične probleme

Šaman u plemenu, poput psihijatra u savremenom svetu, tokom seanse procenjuje da li treba lečiti pacijenta još na neki način, pa ga onda šalje drugoj osobi – koja leči travama. Oni najčešće pomažu onda kada se jave problemi zbog raspadanja grupe ili proširene porodice, ili kada neko ima muke u lovu. Pravilo je najčešće takvo da osoba popije određeni napitak i da šamanu govori kakve slike vidi, a da onda on tumači njihovo značenje. Kada se desi da neko iz plemena dođe u zapadnu civilizaciju, najčešće strada od malih boginja i oboljenja koja su kod nas gotovo iskorenjena.