Batina nije iz raja izašla

Kriminal nad maloletnicima čini 5,8 odsto ukupnog kriminala počinjenog u Srbiji od januara do septembra prošle godine. Iako ova krivična dela procentualno malo učestvuju u sveukupnom kriminalu, posledice koje ih prate, kao i činjenica da su žrtve najosetljivija i najbespomoćnija društvena kategorija, daje ovom problemu posebnu težinu. Prema podacima MUP-a Srbije, u periodu od januara do septembra prošle godine počinjeno je 3.655 krivičnih dela čije su žrtve maloletne osobe. Najbrojnije su teške i lake telesne povrede (439), nasilje u porodici (148) i razbojništva (197). Policijski podaci govore da je za devet meseci prošle godine zabeleženo 59 krivičnih dela zapuštanja i zlostavljanja maloletne osobe, 86 iznuda, 29 silovanja, 30 krivičnih dela učestvovanja u tuči, 35 krivičnih dela ugrožavanja opasnim oruđem pri tuči ili svađi, 14 krivičnih dela protivpravnog lišenja slobode.

Deca žrtve razbojnika

Kako bi problem bio sveobuhvatnije saglediv MUP Srbije uradio je šestogodišnju analizu krivičnih dela počinjenih nad maloletnicima. Tako je u periodu od 2000. do 2005. godine u Srbiji počinjeno 20.011 ovih krivičnih dela. Najzastupljeniji su imovinski delikti (30 odsto) i krivična dela protiv života i tela (13,6 odsto). Slede krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala (6,5 odsto), protiv braka i porodice (5,3 odsto), protiv sloboda i prava čoveka i građanina (1,3 odsto), protiv opšte sigurnosti (1,2 odsto) i krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (0,4 odsto).

Najbrojniji imovinski delikti na štetu maloletnika su krađe (34,5 odsto) i teške krađe (30,6 odsto). Zatim slede imovinski delikti prilikom kojih je primenjeno i nasilje nad maloletnima (27 odsto), među kojima su najbrojnija razbojništva i iznude. Osim toga, registrovane su i 343 prevare, 99 krađa vozila, 18 prikrivanja, šest utaja, tri ucene…

Glavni policijski inspektor Olivera Zečević, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, kaže za "Politiku" da su maloletne osobe u najvećem broju slučajeva žrtve imovinskog nasilnog kriminala, kada im se oduzimaju mobilni telefoni, novac, satovi, nakit, a ponekad i pojedini delovi garderobe.

– Prema dosadašnjim iskustvima, ova razbojništva se dešavaju na otvorenom prostoru, u parkovima, na ulicama, kao i u blizini škola, a učinioci su maloletnici i punoletne osobe. Osim toga, grupe navijača su sklone da na sportskim utakmicama čine razbojništva i krađe nad maloletnicima – napominje Zečević.

Kada je reč o iznudama, od maloletnika se uglavnom oduzima novac.

– Iznude se najčešće dešavaju uz pretnju primene fizičke sile od strane vršnjaka ili punoletnih osoba. Česti su slučajevi da maloletnik koji je zaplašen pretnjom učinioca bez znanja roditelja uzima novac iz kuće i predaje ga na unapred određenom mestu, uglavnom u školskom dvorištu ili u obližnjem kafiću i parku. Uplašeno dete nekad od roditelja traži više novca nego inače uz izgovor da mu je potreban za nešto u školi. Efekat pretnje je naročito vidljiv kod mlađih učenika, zbog čega se za iznudu sazna tek kada roditelji primete nestanak para iz kuće – kaže Olivera Zečević.

Što se tiče krivičnih dela protiv života i tela, u navedenom šestogodišnjem periodu registrovano je 58 ubistava maloletnika i 71 ubistvo u pokušaju. Statistika pokazuje da su maloletnici najčešće žrtve teških i lakših povređivanja.

Deca mlađa od 14 godina su u najvećem broju slučajeva oštećena kada je reč o krivičnim delima protiv dostojanstva ličnosti i morala (56,5 odsto) i o krivičnom delu protiv braka i porodice (53,1 odsto) gde je najzastupljenije nasilje u porodici.

Porodična tajna

– Posebnu pažnju svakako zaslužuje problematika zlostavljanja maloletnih osoba i nasilje u porodici. Teško je otkriti ove slučajeve, a skoro da je i nemoguće bez pune saradnje oštećenih, njima bliskih ljudi i osoba iz njihovog okruženja. Zlostavljanje maloletnih osoba je najčešće dobro čuvana porodična tajna, a počinilac se retko prijavljuje policiji. Potrebno je napomenuti i to da su deca, žrtve nasilja u porodici, uglavnom emocionalno, fizički i seksualno zlostavljana i zanemarivana od strane roditelja i bliskih osoba kao što su očuh, maćeha, brat, sestra – kaže naša sagovornica.

Osim toga, napominje ona, svest domaće populacije o pravima deteta, naročito u ruralnim sredinama, jako je niska.

– U nekim krajevima u Srbiji odrasli često koriste izraz "disciplinovanje dece", a u stvari je to fizičko kažnjavanje za uobičajene situacije kada dete nije uradilo nešto kako treba. Jedan vid nasilja je i iskorišćavanje dece za obavljanje poslova koji nisu primereni njihovoj fizičkoj i psihičkoj snazi. Tako na primer deca u selima obavljaju teške poljske radove. U gradskim sredinama svakodnevno na raskrsnicama srećemo zanemarenu decu koja brišu šoferšajbne, prose i skitniče – kaže Zečević.

Trgovina decom

Na teritoriji Srbije, od 2003. do septembra 2006. godine, otkriveno je 57 maloletnih žrtava trgovine ljudima, od čega je 18 dece mlađe od 14 godina i 39 maloletnih osoba. Od toga, 30 njih je muškog pola, a 27 su devojčice. Prema podacima MUP-a, naša država predstavlja zemlju tranzita, destinacije i porekla žrtava ovog vida kriminala, ali i zemlju sa razvijenom takozvanom unutrašnjom trgovinom ljudima. Najzastupljenija je trgovina ženama i decom radi seksualne eksploatacije, kao i trgovina decom zbog prosjačenja ili prinudnog braka.

--------------------------------------------------------------------------

Posebno obučeni policajci

Sa maloletnim osobama, bilo da su žrtve ili učinioci krivičnog dela, u Srbiji isključivo rade licencirani policajci koji su prošli obuku, njih 470. Smernica za rad kako policije tako i svih ministarstava u Vladi Srbije na polju zaštite najmlađih je Nacionalni plan akcije za decu, donet 2004. godine.