Nepoštena trka

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 7. januara – Dok vlada premijera Janeza Janše u prestonici sprema banket za evrokrate predvođene kancelarkom Angelom Merkel na svečanosti 15. januara, a povodom uspešne zamene domaće monete evrima, službenu Ljubljanu iznenadili su kritični tonovi koji stižu iz država sa kojima je Slovenija istog dana primljena u EU, ali i od strane diplomata iz država nastalih raspadom bivše SFRJ. Tako je shvaćena i izjava guvernera češke Narodne banke Zdeneka Tume koji je na pitanje praškog političkog dnevnika "Mlada fronta-Dnes" da li treba zavideti Sloveniji što je posle svega 15 godina samostalnosti uspela evrima da smeni nacionalnu valutu tolar, odgovorio negativno.

Na dilemu zašto i Češka nije uspela da preuzme evro, guverner je primetio da je trka bila neravnopravna zbog različitih startnih pozicija jer je Slovenija u trku ka evru "krenula korak ispred startne crte". Tuma je objasnio da je Slovenija u trku za ulazak u evro-zonu, odnosno u brz ekonomski razvoj u postkomunističkom periodu krenula s korakom prednosti sa starta na kome su ostale bivše države lagera, dakle iz nekadašnjeg Varšavskog pakta. I sve to zahvaljujući činjenici da je Slovenija i pre promene političkog sistema i ulaska u tranziciju bila najuspešniji deo Jugoslavije kako sa gledišta sopstvenog ekonomskog rascveta, tako i po pitanju privređivanja.

"Klub evra"

"Njihovi startni uslovi bili su bolji, ali to ne umanjuje uspeh njihove strategije", dodao je Tuma uz napomenu da ekonomija Slovenije početkom devedesetih jedina među postkomunističkim zemljama nije mnogo zaostajala za Zapadnom Evropom

"Njihov pristup transformaciji bio je potpuno drugačiji jer su pripadali prostoru gde je neprekidno čuvan i sačuvan poslovni ambijent. Setite se na primer "Elanovih" skija i proizvoda mnogih drugih uspešnih slovenačkih firmi. Mi smo, nasuprot njima, posle političkih promena počeli od nule i ravnali se prema Poljskoj i Mađarskoj", tvrdi prvi češki bankar.

Kao glavni razlog zašto je Slovenija pre svih novih članica EU ušla u elitni "klub evra", Tuma navodi odlučnost zvanične Ljubljane kojoj je to bio prioritet još od dana ulaska u EU, a za to je u zemlji postigla opštenarodni konsenzus uz sposobne privrednike i političare koji su ekonomiju poveli ka zadatom cilju.

"Uspeh je postignut zahvaljujući kombinaciji relativno dorasle ekonomije i činjenici da su od starta žudeli za brzim uvođenjem evra", smatra guverner, osvrnuvši se i na "češki put": "Nasuprot njima, naša centralna banka ni vlada nisu isticale nikakve ambiciozne termine. Odredili smo skromniji i realniji termin za uvođenje evra – 2009. odnosno 2010., a sada je izvesno da će se to dogoditi i kasnije".

"Slovenački penzioneri"

Blagu gorčinu zbog neravnopravne evro-trke dopunio je visoki diplomata iz jedne od država nastalih raspadom SFRJ, koji je želeo da ostane neimenovan iako je za "Politiku" prokomentarisao Tumine reči, rekavši da češki guverner očigledno ne zna da je "slovenačka priča o uspehu" bazirana ne samo na uspehu njene privrede u prethodnoj SFRJ, gde je dolazila do jeftinih sirovina i obilja kupaca na relativno velikom tržištu, već i na "zatezanju kaiša", ali ne toliko sopstvenog, koliko nekadašnje braće iz iste države.

Slovenija tako već 16 godina izbegava obavezu da sklopi dogovore o isplati penzija osiguranicima koji su pre nestanka Jugoslavije radili za slovenačke firme. Sporazum između Bosne i Slovenije je "na čekanju" oko godinu dana, jer se pazilo da Slovenija bez budžetskih potresa uđe u evro-zonu 1. januara, kako ne bi bila poremećena stabilnost tolara. Sporazum između Slovenije i Srbije je još gore prošao – čeka da se "završi posao oko prethodnog sporazuma" (sa Bosnom). Ovakav odgovor je "Politika" dobila iz nadležnog ministarstva (za rad, porodicu i socijalnu politiku) koje "nema dovoljno resursa da istovremeno radi na dva sporazuma".

Naš izvor upozorava da je neizvesna rentabilnost monetarne politike Slovenije i ukoliko Evropski sud za ljudska prava u Strazburu pozitivno reši tužbe oštećenih klijenata Ljubljanske banke iz Hrvatske i Bosne. Devizne štediše zahtevaju da im Nova ljubljanska banka vrati uloženi novac plus kamate, što može da dovede do bankrota ovdašnje najveće banke i opasno uzdrma finansijsku politiku. Bez obzira na odluku suda u Strazburu, slovenačka vlada mora da se drži strogih EU pravila u pogledu stabilnosti evra, pa se može naslutiti kakva sudbina čeka "slovenačke penzionere" iz Srbije po pitanju sporazuma koji su već godinama gurnuti na sporedni kolosek. Svi oni su na neoročenom čekanju.