Đurić: Problematični plasmani najveći izazov

Plan nam je da i naredne godine nastavimo s podrškom kako pravnim, tako i fizičkim licima. U uslovima nepovoljne opšte poslovne klime i limitirane kreditno sposobne tražnje to znači da ćemo morati da budemo uvek nekoliko koraka ispred konkurencije kako u delu kvaliteta ponude i servisa, tako i po pitanju produktivnosti i troškovne efikasnosti.

Naš fokus ostaje na pružanju finansijske podrške privredi i građanima, a nedavno jačanje kapitala u iznosu od 130 miliona evra daće nam dodatni potencijal za dalji rast plasmana.

Najavljeno smanjenje inflacije i nastavak makroekonomske stabilizacije stvorili bi uslove za očuvanje stabilnog deviznog kursa i dalju relaksaciju monetarne politike, što bi omogućilo snižavanje kamatnih stopa na dinarske kredite koji su u značajnoj meri bili zastupljeni u našoj paleti ove godine, a to će biti slučaj i u narednom periodu.

Ipak, izvesno je da će usporeni ekonomski rast pod uticajem drugog talasa krize u Evropi nastaviti da vrši pritisak na likvidnost privrede i 2012. godine, pa će problematični plasmani ostati najveći izazov za banke.

S. K.

----------------------------------------------

Krstović: Pesimizam nikuda ne vodi

Svi se slažu da nas očekuje teška poslovna i životna godina, ali potpuni pesimizam ne vodi nikuda. Napravićemo najveću grešku i u poslovnom svetu i u upravljanju državnim poslovima ako se u strahu od krize potpuno zakočimo, zaustavimo aktivnosti i investicije i sve svedemo samo na mere štednje i smanjenje troškova. To nas neizostavno vodi u potpuno zamiranje privredne aktivnosti, čije posledice mogu da budu pogubne. Vidimo da Evropska centralna banka preduzima korake na oživljavanju kreditne aktivnosti. Nobelovac Džozef Stiglic upozorava da se mora pokrenuti privredni rast, i to su znakovi na koje moramo i mi u Srbiji da obratimo pažnju.

Privreda polaže veliku nadu u započete razgovore na relaciji državni vrh – privrednici – bankari, jer nagoveštavaju da smo shvatili neophodnost ujedinjavanja svih snaga u ovoj zaista složenoj ekonomskoj situaciji.

Ono od čega svi strahuju je moguće vođenje monetarne politike bez oslonca u realnim ekonomskim prilikama. Tako da možemo doći u situaciju da na jednoj strani imamo prividnu monetarnu sigurnost, a na drugoj strani pravu ekonomsku katastrofu, recesiju i gubitak još većeg broja radnih mesta. Više nego ikad, potrebna nam je monetarna politika koja razume aktuelni ekonomski trenutak ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi.

E. R.

----------------------------------------------

Pavičić: Mnogo teže nego lane

U narednoj godini očekuje nas više teškoća nego u 2011. jer planirano nismo realizovali, dok se tek početkom 2013. u Srbiji mogu očekivati neki reformski koraci, ocenio je počasni direktor kompanije „Tarket” iz Bačke Palanke Nikola Pavičić.

„U 2011. zabeležili smo veliki spoljnotrgovinski deficit i dodatno se zadužili u zemlji i inostranstvu, nismo smanjili javnu potrošnju koja je glavni razlog problema u Srbiji već smo je povećali”, rekao je Pavičić za Tanjug.

Prema njegovim rečima, sa takvim rezultatima ulazimo u 2012. godinu koja će biti mnogo teža, jer je ukupna situacija u svetu vrlo složena. „Ono što je za Srbiju pravi hendikep, to su izbori. Ako izbori budu u maju, mi ćemo u najboljem slučaju na jesen imati novu vladu, pa će toj vladi trebati još pola godine da napravi temeljan program reformi”, mišljenja je ovaj ugledni privrednik.

Prema Pavičiću, tek početkom 2013. godine može se očekivati početak reformi koje se u u Srbiji moraju sprovesti.

U 2012. godini ostaje ono što će uraditi 20.000 srednjih i malih preduzeća u Srbiji i od toga kako će se ona snaći zavisi sudbina Srbije, poručio je Pavičić.

----------------------------------------------

Smolić: Ekonomskih teškoća biće za dve u jednoj godini

Naredna godina će od svih privrednih aktera, a posebno od banaka, tražiti mnogo fleksibilnosti i odgovora. Svi ćemo biti izloženi ne talasu nego dugotrajnijem pritisku krize. Moraćemo da povedemo računa o sve složenijim zahtevima klijenata, potezima konkurenata, aktivnostima vlade i NBS-a, a većina banaka i o kretanjima u bankama-maticama u inostranstvu. Sigurno je da naredna godina neće biti uporediva s bilo kojom ranijom i da će bankari u toj jednoj „proživeti” bar dve. Sva ta iskušenja donose i nove prilike koje će iskoristiti baš oni malobrojniji koji su najfleksibilniji i koji u narednu godinu ulaze kvalitetno pripremljeni.

Najveća opasnost su tzv. nepoznanice. Ne samo one koje su u vezi s dešavanjima na međunarodnom tržištu, posebno bankarskom, nego još više nepoznanice oko aktivnosti države kroz pojedine očekivane, najavljene, nagoveštene ili do sada nepoznate programe, koji bi svakako mogli da dovedu do značajnih pozitivnih efekata i relaksacije poslovanja.

Ostaju nam i naredne godine svi već hronični problemi privrede, frustrirajuća neefikasnost javnih preduzeća, više optimizma imamo oko inflacije, a kurs – svojeglav...

E. R.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 3. januara. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.