Komunalci blagonakloni prema slavljenicima

I za njih je novogodišnja noć bila ono posebno veče kada se s nestrpljenjem čekaju prvi munuti ponoći, kada se peva, nazdravlja, ispraćaju stare brige, oberučke prihvataju novi izazovi. Da se nisu našli na spisku za novogodišnje dežurstvo, bili bi u krugu porodice, na nekoj dobroj žurci, možda i na otvaranju mosta na Adi. To što im je dodeljen zadatak da čuvaju Beograd i brinu o komunalnom redu dok ostali sugrađani slave, prihvatili su kao poseban izazov. A da su slavili kako dolikuje, uistinu i jesu.

Bora Jaćimović, Svetislava Vrana i Miloš Crvenković – tročlana su patrola broj 22 komunalne policije čije je mesto delovanja u noći dočeka bio centar grada. Instrukcije za rad dobili su pre polaska na teren, ali su već unapred znali da će prema slavljenicima u najluđoj noći biti blagonakloni.

– Prodaja novogodišnjih rekvizita na uličnim pločnicima ne posustaje. Na više punktova do Knez Mihailove smo je „ulovili”, ali je tolerišemo, ipak je Nova godina – kaže Bora, vođa patrole, dodajući da su i onima koji su bacali pikavce gledali kroz prste.

– Kazna za takav prekršaj od 5.000 dinara nije mala, ali sugrađani znaju da je i ona na snazi za vreme dočeka – podseća u šali vođa patrole.

Novogodišnje veče počeli su pozivanjem operativnog centra službe. Na stotinak metara od direkcije, na početku Ulice kralja Milana, sačekala ih je bujica vode. Dotrajala vodovodna cev nije marila što je veče rezervisano samo za slavlje, pa je ekipa komunalne policije morala da pribeleži u tefter i ovo „preddeliktno stanje”. Telefon operativnog centra, koji inače radi dan-noć 365 dana, zazvonio je ko zna koji put u najluđoj noći. Problem na početku glavne štrafte odmah je prenet nadležnima koji su imali zadatak da zaustave oticanje vode.

Istinska zabava ove družine počela je u Knez Mihailovoj. Građani su im mahali, deca su zastajala da ih bolje osmotre, a bilo je i onih koji su poželeli da se slikaju s čuvarima reda.

– Može li jedna zajednička fotka? Ja sam ulični zabavljač iz Prijepolja – predstavio se Kemal Čičić, dvadesetdvogodišnji gitarista. Ponadao se da će od komunalne službe dobiti „blagoslov” da zauzme parče u Knezu ne bi li za vreme dočeka šetačima mogao još više da ulepša najluđu noć.

– Ovde bih da sviram, ako nije problem – pokazuje Kemal u pravcu lokala u srcu šetališta, dodajući da mu je baš tu zgodno da se usidri, jer – nema vetra.

– Sviraću vam neki bluz, džez, malo španskog melosa – obećava veseli mladić iz Prijepolja. 

-------------------------------------------------

Deda Mraz kao na traci

Deda Mraz kao na traci pozira pred objektivima. Ne želi da obznani ime, jer se plaši da ga komunalci ne udalje s mesta na kojem deli darove, ali njegov verni obožavatelj, šestogodišnji Milan Nocić ne prestaje da mu naručuje poklone.

– Najviše želim lap-top, je l’ može to? – pita ga dečačić, kojem dežurni Deda Mraz želi najpre dobro zdravlje. A vreća s darovima sigurno stiže – na kućnu adresu.