Odlazak Jozefa Škvoreckog

U Kanadi je preminuo češko-kanadski pisac Jozef Škvorecki (1924–2012).

Pripadao je velikoj petorki čeških prozaista omiljenih u otadžbini i proslavljenih u svetu – Bohumil Hrabal, Arnošt Lustig, Ludvik Vaculik i Milan Kundera. Svi su oni zajedno sa svojim narodom iskusili neslobodu dva totalitarna režima. Odrastali su u Protektoratu Češka i Moravska, a sazrevali u komunističkoj Čehoslovačkoj pod Staljinovom vlašću. Stvarali su najpre u podzemlju, u ilegali, da bi tek posle Hruščovljeve kritike Staljina i ,,kravljenja leda’’ u zemljama socijalističkog lagera, i oni počeli otvoreno da govore o porazu slobode u ,,socijalizmu’’.

Škvorecki je bio među prvim lastama – odmah posle rata napisao je roman o Protektoratu, Kukavice, objavljen zbog cenzure sa velikim zakašnjenjem – i odmah napadnut u Centralnom komitetu. Knjige i pripovetke mogao je sa više sreće da objavljuje u ,,liberalnim’’ šezdesetim godinama, ali je i tada dogmatska partijska kritika u njemu nalazila omiljenu metu, sve do kraja ,,praškog proleća’’, kada su tenkovi Varšavskog ugovora okupirali 21. avgusta 1968. godine Čehoslovačku i usput zapečatili karijere gotovo svih značajnih čeških pisaca i intelektualaca, čija su dela od tada mogla da izlaze samo u samizdatu (ilegalno u zemlji) ili u tamizdatu (tamo, u inostranstvu, tačnije u slobodnom svetu).

Godine 1969. Škvorecki se sa suprugom, takođe književnicom, iseljava zauvek u Kanadu. Najznačajnije knjige, pre svega romane objaviće na češkom u izdavačkoj kući koju je osnovao u Kanadi. Ta izdavačka kuća objavila je celu jednu biblioteku čeških knjiga zabranjenih u otadžbini – jedan od paradoksa XX veka jeste i taj da su književnost i misao zabranjivani u komunizmu, opstajali u originalu i u prevodima u Americi, Kanadi, Francuskoj…

Najznačajnija dela Škvoreckog kod nas su gotovo sva prevedena i objavljena. J. Ribnikar prevela je Kukavice. M. Čolić Iz života boljeg društva, a potpisnik ovog nekrologa sabrao je u jednoj knjizi sve novele i priče koje je Škvorecki napisao o sudbini džeza u Protektoratu i u vreme Staljinove strahovlade, pod naslovom Bas saksofon i druge priče o džezu. Palicu je zatim preuzeo Zagreb – D. Ruljančić prevela je dva njegova kapitalna romana, Mirakl i Slučaj inženjera ljudskih duša. Ranije su u Zagrebu objavljeni i njegovi romani Oklopni bataljon i Lavica. Kada se dela Škvoreckog poređaju i čitaju hronološki, kako su nastajala, pred očima čitalaca postepeno se otkriva tragično-komična freska života češkog društva od Masarikove Prve republike do savremenih dana. Napisao je rečenicu:

Ideološko mišljenje putuje stazama neuprljanim prašinom stvarnog sveta.

Konzervativni humanista, nije voleo, isto kao I. B. Singer i Č. Miloš, ideološke tlapnje pomoću kojih manipulatori vuku za nos ljude, nudeći im varljive iluzije i nade; u duhu naslova poznatog Kunderinog romana skretao je pažnju ljudima na stvaran život, koji je uvek ovde, a nikad negde drugde (to bi se dopalo piscu Mita o Sizifu A. Kamiju). I u Americi i u Kanadi nije bacio koplje u trnje – u romanu Slučaj inženjera ljudskih duša ismevao je salonski staljinizam elegantnih zapadnih levičarskih intelektualaca, koji su se samo elegancijom razlikovali od onih koji su ga nekad progonili u Pragu. Polovinu života proveo je u neslobodnoj otadžbini, a polovinu u slobodnoj Kanadi. U slavnom eseju U egzilu – kod kuće ispravio je staru latinsku da je čoveku otadžbina tamo gde mu je dobro – čoveku je dobro tamo gde je slobodan i gde ga ne proganjaju. Srećom, doživeo je da sloboda stigne i u njegovu prvu otadžbinu. Neumoran, tom dolasku slobode i on je dao svoj doprinos.