Mamurluk i kiša rasterali sugrađane

Ko je prošao širim centrom prestonice nešto pre 20 časova malo je falilo da pomisli da je na snazi policijski čas. Da nije bilo sugrađana koji su trčkarali na kiosk po cigarete i pokojeg zaljubljenog para, Beograd bi bio betonska pustinja. Nisu samo „postnovogodišnja” atmosfera i iščekivanje božićnih praznika, uz teranje mamurluka od „najluđe noći” i reprize dočeka, saterali stanovnike u kuće i stanove. Povod da grupice ljudi na autobuskim i tramvajskim stanicama koje su čekale prevoz budu najmasovniji sinoćni skupovi bila je i kišica koja je rominjala u prvim večernjim satima. I to onako dosadno, sitno, u prekidima, dovoljno da baci senku na svojevrsnu zimsku noć ukrašenu prolećnom temperaturom.

I poslovično strpljivom Diogenu teško bi pao zadatak da nađe čoveka u spletu uličica od Bulevara kralja Aleksandra do platoa pred Hramom Svetog Save, uključujući i ove dve „granične” lokacije. Tako je najdužom beogradskom ulicom vladao svojevrsni kontrast: dekorativna rasveta sa budućih krošnji mladih platana, semafora, iznad trotoara, koja ukazuje na dane slavlja, nadvila se nad – ako izuzmemo automobile – prilično pustim ulicama. Svetle tačke u pogledu kakve-takve „masovnosti” bile su najprometnije raskrsnice u „bulevaru”, gde su tu i tamo ljudi trčkarali, pod kišobranima i kapuljačama, u potrazi za zaklonom od kiše.

Pred padavinama – kao što se moglo zaključiti idući Mileševskom, Maksima Gorkog, Katanićevom i drugim ulicama – kao da su ustuknuli i kočoperni „Krstaši”, mangupi sa Čubure, kuražni Vračarci...