Tajna dugovečnosti u obrazovanju

Večiti studenti, odnosno oni koji nisu preterano žurili da iz školskih klupa izađu što pre ni sanjali nisu da su svojim stilom života, zbog kojeg su im svi pridikovali, osvojili važan životni poen – živeće duže, a, po svoj prilici, i zdravije. Šalu na stranu, večiti studenti nisu baš sjajan primer, ali naučnici tvrde da bi tajna dugog života mogla da leži u godinama koje smo u mladosti proveli školujući se.
Poruka nekoliko naučnika koji se bave ekonomijom zdravlja i starenjem, u članku koji je ovih dana objavio "Njujork tajms", jeste da države ukoliko žele da poboljšaju zdravlje nacije treba više da ulažu u obrazovanje nego u medicinsku negu. Dalje kažu da će nekoliko godina više provedenih u klupi u mladosti doneti dobit decenijama kasnije, u starosti.

Evo novog aduta u potrazi za tajnom dugovečnosti. Šta je to što donosi dug život, zdravlje, blagostanje? Novac, odsustvo stresa, topla i skladna porodica, mnogo prijatelja?

Briga o zdravlju

Džejms Smit, ekonomista na području zdravstvene oblasti, u potrazi za ovim odgovorom, smatra da tajnu dugovečnosti treba potražiti u – obrazovanju. On čak tvrdi da i najbolje zdravstveno osiguranje ne mora da utiče na dužinu životnog veka čoveka, ali je siguran da nas obrazovanje vodi u dugovečnost i dobro zdravlje.

Profesor dr Mladen Davidović, sa katedre za gerijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da obrazovanje već dugo u nauci o gerontologiji slovi kao veoma značajan faktor za postizanje dobrog kvaliteta života i dugovečnost.

– Vreme koje ste proveli u školskim klupama definitivno nije bačeno vreme – uverava nas profesor Davidović, uprkos činjenici da u Srbiji, zbog poremećenog sistema vrednosti, školovanje već dugo nije u vrhu prioriteta mladih.

Ovaj gerijatar nas upućuje da se prisetimo starih Grka, ili i naših akademika. Grčki filozofi, u vreme kada su ljudi umirali od zaraznih bolesti, doživljavali su i 80 godina. Naši akademici, ali i slikari i učeni ljudi takođe žive duže nego prosečni radnik.

– Poznata je činjenica da je obrazovanje važno, da zdravlje i kreativnost i intenzivan umni rad deluju preventivno na ono što mi gerijatri nazivamo kognitivni defekat u starosti, a odnosi se na zaboravnost, konfuziju ili senilnost u starosti. Osim toga, zdravstvena pismenost utiče na dužinu ljudskog veka – briga o zdravlju uvek je bolja kod ljudi koji su zdravstveno prosvećeni – kaže dr Davidović. Najbolja investicija jedne politike jeste ulaganje u znanje i školovanje. On kaže da nikada ne smemo da zaboravimo da pismenost ne podrazumeva da znamo da se potpišemo i da na pijaci izračunamo koliko šta košta, kako se kod nas dugo smatralo.

Davidović se ne slaže sa američkim demografima i ekonomistima zdravlja koji umanjuju značaj socijalnog zdravstvenog osiguranja, objašnjavajući da je u siromašnoj zemlji, kao što je Srbija, ovaj segment od presudne važnosti.

Američki naučnici se, međutim, nisu bavili fenomenom stogodišnjaka sa Kavkaza ili našeg Homolja, na primer, koji se sigurno ne mogu pohvaliti mnogim godinama provedenim u školskim klupama. Dr Davidović kaže da treba praviti razliku između stogodišnjaka koji su, ipak, retki i onoga što predstavlja prosečnu dužinu životnog veka, koja, između ostalog, pokazuje blagostanje jedne zemlje. Osim toga, dr Davidović kaže da ima mnogo mitova kada se govori o stogodišnjacima sa Kavkaza, a ne postoji studija koja bi ovaj mit, odnosno tvrdnju naučno dokazala.

Zdrava hrana

– Zdrava hrana, više aktivnosti, smanjivanje faktora rizika za srčana oboljenja, zabrana pušenja, ukazivanje na važnost kontrole holesterola, krvnog pritiska i šećera u krvi doprineli su povećanju dužine života u celom svetu. Zapadna civilizacija je samo vakcinacijom postigla produženje životnog veka za 28 godina i to ne možemo da postignemo nijednim jogurtom i kefirom ma kako zdrav on bio. Za to nam je potrebno opšte obrazovanje i zdravstvena pismenost – kategoričan je dr Davidović.

Adrijana Ljieros-Munsa, sa Kolumbija univerziteta, pratila je, na osnovu izveštaja od pre sto godina, efekte promene dužine osnovnog školovanja u nekim državama koje su sa šestogodišnjeg prešle na sedmogodišnje školovanje. Rezultati su bili zapanjujući: generacije koje su samo godinu dana više provele na osnovnom školovanju živele su duže. Zanimljivo je da to koliko neko voli ili ne voli da ide u školu ne utiče na ovaj pozitivan efekat.

Ovo je još jednom potvrdilo da se temelji dobrog zdravlja i dugovečnosti udaraju u najranijem detinjstvu i potvrđuje ranije zaključke da zdravlje i ishrana u ranom uzrastu, čak i dok smo još u majčinom stomaku, značajno utiče na stanje zdravlja u srednjem i poznijem dobu.