Mnogo pokuda, malo pomoći

Od našeg stalnog dopisnika
BANjALUKA, 8. januara – Pravilo je već okoštalo: pohvale za saradnju sa Haškim tribunalom adresovane su na Bosnu i Hercegovinu, a pokude na – Republiku Srpsku. Ovakav odnos Haga i dela međunarodnih zvaničnika za republičkog ministra unutrašnjih poslova Stanislava Čađu je "namera da se organi Srpske prikažu kao remetilački faktor u BiH". To, kaže on za naš list, naprosto nije istina. Da jeste, onda se u Hagu, zahvaljujući naporima vlasti RS, ne bi našli Simo Zarić, Miroslav Tadić, Vujadin Popović, Vinko Pandurević, Ljubomir Borovčanin...
"Nekome kao da je stalo da na bilo koji način dokaže da bi u BiH sve trebalo promeniti, da su joj potrebni neki novi organi koji bi ispunili zadatke koji se pred njih postave. Postoje krugovi koji žele da pitanja iz nadležnosti Haškog tribunala zloupotrebe i na ovaj način. To nije korektno, tim pre što BiH odavno ima određene organe koji su preuzeli deo naših nadležnosti, a po pitanju saradnje sa Hagom, po mom sudu, nisu opravdali očekivanja", kaže Čađo.

On podseća da je RS ostala bez obaveštajne službe, koja je objedinjena na nivou BiH. Kontrola granice, graničnih prelaza i graničnog pojasa u dubini od 10 kilometara obaveza je Državne granične službe. Agencija za istrage i zaštitu deluje takođe na nivou BiH i nadležna je za određene istrage koje su nekad bile u domenu rada ministarstava unutrašnjih poslova RS i Federacije BiH.

"Često čujemo da određena lica sa haških poternica povremeno prelaze u BiH iz susednih država. MUP RS, barem od kada sam ja na njegovom čelu, nikad nije dobio nijednu takvu informaciju. Koliko znam nije ih bilo ni pre mog dolaska na mesto ministra unutrašnjih poslova. S druge strane, zašto se niko nije zapitao kako te osobe prelaze granicu? Zašto nikada nije spomenuta odgovornost Granične službe? Želim da kažem da ova služba snosi najmanje jednaku odgovornost kao i MUP RS. Jer, ona treba da nam dostavi podatke o kretanju haških optuženika u graničnom pojasu i lica koja su osumnjičena da pripadaju mreži podrške tim licima", ističe Čađo.

On tvrdi da "ne postoji nijedan razlog da se informacije koje imaju Obaveštajno-bezbednosna agencija, Agencija za istrage i zaštitu i Državna granična služba ne dostavljaju i MUP-u RS".  Time što se MUP-u RS uskraćuju bitni podaci o haškim optuženicima automatski se onemogućava da RS ispuni svoje međunarodne obaveze.

"Ako neko želi da na nas prenese odgovornost u ovoj oblasti, a istovremeno nam se uskraćuju i pomoć i validne informacije, onda mi, s razlogom, možemo da sumnjamo u iskrenost onih koji se tako ponašaju. Naravno, ovim ne želim da umanjim stepen naše odgovornosti na polju saradnje sa Haškim tribunalom. To je naša obaveza i mi smo rešeni da je ispunimo. Zato tražimo potpunu i korektnu saradnju sa svim bezbednosnim agencijama. Ne samo u BiH, nego i susednih zemalja", naglašava Čađo.

-----------------------------------------------------------

Ni traga od Karadžića

Sadašnja Vlada RS nedavno je usvojila Akcioni plan saradnje sa Hagom. O tome Čađo kaže: "Plan je izraz naše opredeljenosti da ispunimo svoje obaveze prema Haškom tribunalu. Razumećete da o detaljima plana ne mogu da govorim. Mogu jedino da kažem da je akcenat stavljen na otkrivanje i hapšenje Stojana Župljanina, iako nijedna informacija ne govori da je poslednjih godina bio u BiH."

Osim Župljanina, obaveza RS je i hapšenje Radovan Karadžića. Kako njemu ući u trag, kada su i zvaničnici NATO u BiH rekli da već godinama nemaju podataka o njemu i njegovom kretanju? Da se otkrije Karadžić nije pomoglo ni višegodišnje danonoćno praćenje njegove porodice, a bez rezultata su prošla i privođenja lica osumnjičenih da mu pomažu u sakrivanju.