Rasipni gubitaši

Pre samo godinu dana više od 330 srećnika, koji su na odmor otišli o trošku javnog preduzeća „Železnica Srbije”, bilo je ubeđeno da će iz Vrnjačke Banje nositi samo lepe uspomene. Sve dok na njihova vrata nisu počeli da kucaju sudski pozivari. „Za uspomenu i dugo sećanje” umesto banjske panorame, ostaće im plave koverte s krivičnim prijavama. Pozdrav od državnog revizora Radoslava Sretenovića.

Oni, koji su „s ljubavlju” nadležnih u „Železnicama” u ruke dobili poklon vaučere za banju, poreske obveznike su koštali četiri miliona dinara. Naspram čak 85 milijardi dinara nenamenski potrošenih para u javnim nabavkama – to i nije veliki novac. Ali je ogroman dokaz da milioni i milijarde nadležnima u javnim preduzećima ništa ne znače. Treća revizija budžetskih korisnika u istoriji Srbije pokazala je i to da su najveći gubitaši ujedno i najveći rasipnici. Primer za to su „Železnice” koje svake godine iz budžeta dobijaju po 12 milijardi dinara. Zahvaljujući revizorima sada je obelodanjeno da građani Srbije ne subvencionišu tekuće poslovanje ove firme, već popravke zuba zaposlenima i penzionerima, letovanja u Šušnju i Sutomoru, plaćaju „poslovne” ručkove sindikalcima, kupuju poklone za njihove poslovne partnere… Rukovodstvo „Železnice”, uz sve to, uverava ih da je poslovalo po zakonu. Četiri miliona evra za rekreativni odmor pozajmili su, kažu, sindikatima. Problem je, čini se, to što je ugovor o zajmu potpisan tek krajem godine, kada je novac uveliko bio potrošen. U narodu se to ne zove pozajmica, već poklon.

U ime građana, na čiji račun žive, „Putevi Srbije”, oprostili su privilegovanima više od 100 miliona dinara neplaćenih putarina, izvođače radova plaćali i za nezavršene poslove, a onima koji probijaju rokove nisu naplaćivali kaznene penale. Kao „nagradu” za ovakvo poslovanje direktori javnih preduzeća dobili su plate od nekoliko stotina hiljada dinara. Za uzvrat – građanima su ostavili dugove. Podaci Ministarstva finansija pokazuju da poreski obveznici garantuju za nešto više od 200 milijardi dinara zajmova javnih preduzeća, a čak polovinu tog iznosa nisu u stanju da vrate. Zbog toga su kreditori aktivirali garancije pa zajam vraćaju poreski obveznici.

Podaci iz Biltena javnih finansija pokazuju da su se uz državnu garanciju najviše zadužila upravo dva javna preduzeća čije su račune revizori pročešljali. Prema našoj računici garantovani dug „Puteva Srbije” iznosi oko 80 milijardi dinara. Po istom receptu zaduživale su se i „Železnice” pa ukupni garantovani zajmovi ovog preduzeća dostižu 50 milijardi dinara.

I u mnogo bogatijim zemljama ovakvo raspolaganje državnim parama smatralo bi se prilično galantnim. A ovde stručna javnost spočitava penzionerima kako su oni zapravo najveći trošak za budžet, jer se za penzije godišnje izdvaja oko 13 odsto BDP. A samo u „Putevima Srbije”, na primer, na nabavku robe i usluga nenamenski je potrošeno više od 30 milijardi dinara, što čini ceo procenat BDP.