I Rusija pristala na carinske posmatrače

U jeku pregovora Beograda i Prištine o zajedničkom upravljanju administrativnim prelazima, odnosno granicom kako to tumači Priština, Rusija je postigla sličan sporazum sa Gruzijom. Taj sporazum predviđa međunarodni nadzor trgovine, uključujući i deo duž granice Rusije sa Abhazijom i Južnom Osetijom.

Prihvatanjem kompromisnog rešenja švajcarskog posrednika otklonjen je uslov koji je od leta 2008. godine, odnosno „kavkaskog rata” na teritoriji Gruzije, bio glavni uslov Tbilisija za članstvo Rusije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Tako je Rusija polovinom decembra, posle 18 godina čekanja i pregovaranja, primljena u članstvo ove organizacije, što će joj omogućiti veći obim trgovinske razmene, pre svega sa EU.

Odluka je donesena konsenzusom, posle posredničkih usluga Švajcarske, a konačan sporazum uključuje elektronsku razmenu podataka o trgovini i međunarodno nadgledanje granice između Rusije i Abhazije i Južne Osetije. To su dva regiona, koja Gruzija smatra svojom teritorijom, koja su Rusija i nekoliko zemalja priznale kao nezavisne države.

Pošto nijedna država ne može da uđe u STO ako ne reši sve probleme sa zemljama članicama i Rusija je morala da razreši svoj probleme sa Gruzijom. Kompromisno rešenje je nađeno u tome što je Rusija ukinula najveći deo trgovinske blokade prema Gruziji, što je Tbilisiju važno imajući u vidu širinu granice prema Rusiji i činjenicu da je najveći deo njenih proizvoda upravo namenjen za rusko tržište, a čine ga pre svega poljoprivredni proizvodi, tropske i suptropske kulture, kisela voda, cveće...

Iako je Gruzija tražila da Rusija prizna njen teritorijalni integritet, uključujući i dve republike koje su se otcepile, Moskva to nije učinila, ali je ustupak napravila povodom pitanja nadgledanja dela granice sa Abhazijom i Južnom Osetijom, prihvativši neutralnog posrednika u vidu privatne švajcarske firme za obezbeđenje koja će nadgledati promet robe.

Dok predsednik Gruzije Mihail Sakašvili na ovaj sporazum gleda kao na diplomatsku pobedu i rusko priznanje gruzijskih carinskih granica, nisu zabeležene izjave ruskih zvaničnika. Ni u ambasadi Rusije u Beogradu nisu se mogli dobiti nikakvi komentari povodom ovog slučaja niti odgovori na pitanje da li ima sličnosti sa „kosovskim presedanom”.

Podsetimo, prilikom sukoba u Gruziji Amerikanci su bili besni zbog ruskog pozivanja na „kosovski presedan”, dok iz depeša objavljenih na Vikiliksu saznajemo da je američki ambasador u Moskvi javio Vašingtonu da čak i ruski nevladini prozapadni analitičari smatraju da ruska akcija u Gruziji „samo sledi američki primer intervencije na Kosovu”.

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodne odnose i odličan poznavalac odnosa na prostoru bivšeg SSSR Dragan Petrović kaže za „Politiku” da se u slučaju ovog trgovinskog sporazuma ne može praviti analogija sa sporazumom o integrisanom upravljanju carinom između Beograda i Prištine, jer Abhazija i Južna Osetija nisu deo Rusije, koja priznaje njihov međunarodno-pravni subjektivitet, ali u ovoj fazi ne polaže pravo na te teritorije, nego se zadovoljava time da su one nezavisne od Gruzije.

„Nema analogije sa srpskom stranom, pošto Beograd polaže pravo na teritoriju Kosova i Metohije i u sporu je sa Prištinom oko toga”, kaže Petrović i navodi da postoji još jedna pravna ograda koja ova dva slučaja ne dovodi u istu ravan.

„U Ustavu SSSR bilo je predviđeno da federalna jedinica Gruzija (po ovoj specifičnosti Gruzija se razlikovala od velike većine ostalih bivši sovjetskih republika) ima mogućnost da raspiše referendum za otcepljenje, što je i učinila, onda i njene autonomne republike Abhazija, Južna Osetija i Adžarija imaju pravo da raspišu referendume o svom statusu, što su i one učinile, ali ih Gruzija nije uvažila. Poznato je da po ustavu SFRJ Kosovo i Vojvodina nisu imale status republika nego pokrajina”, podseća Petrović i navodi da postoji još jedna nemala razlika: Srbi sa Kosova i Srbi iz ostatka Srbije su jedan narod, koji ima matičnu državu Srbiju.

„Abhazi i Južnoosetinci nisu Rusi, nego u Rusiji samo vide zaštitnika u svom bežanju od Gruzije, a Rusija se ne ujedinjuje sa njima, nego samo podržava njihov subjektivitet”, kaže Petrović.

Kuriozitet ovog kompromisnog dogovora je to što će u slučaju nadzora ruske granice sa Abhazijom i Južnom Osetijom biti angažovana privatna švajcarska firma za obezbeđenje, a ne gruzijski carinici.

Na osnovu svega toga, Petrović zaključuje da će biti zanimljivo videti kako će se ovaj sporazum sprovoditi.

„Rusija je u ovom slučaju jači partner i već je dobila saglasnost Gruzije. Verovatno će sporazum u jednom vremenskom roku funkcionisati u obimu koji bi zadovoljio kako-tako obe strane, ali se na duge staze postavlja pitanje koje će to biti sile koje će nadgledati poštovanje tog sporazuma, onako kako to i Tbilisi očekuje”, zaključuje Petrović.