Milioni koje nema ko da ubere
Jedno od naših najvećih bogatstava predstavljaju šume i obilje divljači, od sitne pernate i krznene do krupne trofejne, što je nekad privlačilo pažnju lovaca iz čitavog sveta. Lovni turizam je veoma profitabilna grane privrede koja se u nekim zemljama meri milijardama evra. Svetska lovačka populacija sve više traži neke nove, zanimljive i egzotične destinacije, a i mlađim lovcima, koji nas nisu ranije posećivali, svakako imamo šta da ponudimo, tvrdi Aleksandar Ćeranić, viši lovni savetnik Lovačkog saveza Srbije.
Po kvalitetu i ponudi trofejnog odstrela srndaća na vodećem smo mestu u Evropi (glavni konkurenti su nam Mađarska i Škotska). Za sada nudimo realni odstrel (samo prirodni priraštaj) oko hiljadu srndaća za sezonu, a možemo, kažu stručnjaci, da ponudimo svetu oko tri hiljade godišnje. Ako je prosečna cena jednog oko 400 evra, onda je naš realni potencijal oko milion i dvesta hiljada evra u ponudi samo jedne vrste divljači.
Poznati smo i po sitnoj krznenoj i pernatoj divljači, kao što su prepelice kojih ponudimo oko 40 hiljada za sezonu (oko tri evra po komadu), potom zečeva – 20 hiljada (cena oko 30 evra), isto toliko fazana (cena 11 evra), pet hiljada divljih gusaka i 20 hiljada pataka (cena guske 25, a patke 11 evra). Uz ove podatke, treba spomenuti i prateće usluge (noćenje, obroci, vodiči, goniči, dozvole, pratnja). Uključujući prateću industriju (izvoz i proizvodnja lovačkog naoružanja), naš sadašnji potencijal je, po proceni Aleksandra Ćeranića, oko 15 miliona evra godišnje prometa od lovnog turizma i prateće industrije.
Ovo je za nas ogromna cifra, ali ako pogledamo u svet odmah shvatamo gde smo jer jedna Austrija, komparativna po površini i broju stanovnika, zaradi godišnje od lovne industrije oko pola milijarde evra.
Nas, međutim, zasad lovci iz sveta još zaobilaze u velikom luku jer oni koji potroše puno novca na plaćanje uživanja ne mogu ništa da odnesu u svoju zemlju, bilo kao trofej, krzno ili samo meso skupo plaćene divljači.
Uzrok je čitav spisak zakona neujednačenih sa EU, a osnovni je neusklađenost veterinarskih propisa i nemogućnost periodičnog zdravstvenog monitoringa divljači.
Tek kada nam dva puta godišnje inspekcije iz zemalja Unije budu uzimale uzorke na terenu i ustanovile da nema bolesti, dobija se dozvola za izvoz divljači. Zasad smo načinili neke važne korake kao što je pomeranje početka lovne sezone (16. april), kada je to i u drugim zemljama, i prelazak sa poena na merenje težine ulova u gramima, koje može da proveri svako (carinik, policajac). A, posmatrano u brojevima, imamo zašto da se trudimo.
Jedna od naših prednosti je što lovci iz EU kod nas imaju povraćaj 18-procentnog poreza, samo da Ministarstvo finansija pomogne da bi sistem povrata novca prilikom izlaska lovaca iz zemlje funkcionisao. Ministarstvo kapitalnih investicija bi moglo da pomogne oko revitalizacije oko 400 objekata lovnih kuća i domova, ili za početak makar da se uvede po telefonska linija u svaku lovačku kuću. To bi bili dobri pomaci i signali za lokalna društva da se ipak neko brine o ovom nacionalnom blagu jer u lovstvo je potrebno ulagati na duži period.
Prirodnih mogućnosti imamo, na mapi svetske lovačke zajednice zauzimamo zaista perspektivno mesto. Ako drugi veruju u nas, zašto mi sami ne bismo verovali više u sebe.
-----------------------------------------------------------
Naša lovišta
Opšta je ocena da su među najvrednijim, ali i najperspektivnijim destinacijama kod nas lovišta duž celog toka Dunava kroz Srbiju. Najpoznatija su: Monoštor (Kozara), Apatin, Kamarište, Plavno, Karađorđevo, Deliblatska peščara, nacionalni park "Đerdap". Poznata su još Južni Kučaj i Stara planina u istočnom delu zemlje, a u zapadnom Golija i Tara. Ima još puno perspektivnih lovišta u ruralnim područjima koja bi pridigla ekonomiju čitavih krajeva ukoliko bi se planski ulagalo u lovstvo.