Krajišnici kud koji

MRČAJEVCI – Krajišnici su nedavno napustili Dom kulture u Mrčajevcima, s prekorom na račun sudbine i nadom da im je to poslednja seoba u veku. Nekima će se ta želja i obistiniti jer su našli krov kod domaćina u najčuvenijem selu Šumadije, i inače odveć stari da bi tragali za boljom adresom.
Završna postava poslednjeg kolektivnog zbega na području čačanske opštine imala je 21 dušu. Svi nevoljnici došli su ovamo iz Republike Srpske Krajine, pod "Olujom" pre jedanaest i po leta, izuzev jedne žene sa Kosmeta i dvojice njenih sinova, koji su im se pridružili 1999. godine. Ta Pećanka, Snežana Darmanović, sada je s porodom, Đorđem i Zoranom, preseljena u kolektivni smeštaj u Pančevu.

Među 18 ostalih, čak 16 su Benkovčani, i njima je sudbina rekla: kud koji. Biserka i Sava Zorica (supružnici) udomili su se kod ćerke u Veterniku, Golubica Punoš i njen sin Dumbaj zbrinuti su u kolektivnom centru u Šapcu. Radojko Uzelac smestio se kod ljudi u selu, dok je Milena Ostojić prešla kod sestre koja se kući ovde. Ta žena – Milena – dva puta je bežala pred ratnim ognjem. Najpre iz Benkovca u azil na Kosmetu, četiri godine kasnije otuda u Šumadiju.

Muž i žena, Mile i Mina Drobnjak, utekli iz Dvora na Uni, sada grade kuću u Donjoj Gorevnici, odmah do Mrčajevaca. Materijal, vredan oko 3.000 evra, dobili su od Danskog saveta i već su se nastanili u svom novom selu.

Još desetoro, svi do jednog, jesu Matići. Četvorica rođene braće – Mladen, Miladin, Đuro i Mile – morali su u istom času da napuste benkovačka ognjišta i povedu ukućane u Srbiju, potom živeći punih 11 godina u kancelarijama seoskog Doma kulture.

– Mile je nešto ranije napustio kolektivni smeštaj, gde su mu ostala trojica braće sa ukućanima. Đuro, sa Draganom i Jelenom, sada pravi kuću u Mrčajevcima, takođe uz pomoć Danskog saveta. Mladen i Miladin, sa čeljadima, Slobodanom, Biserkom, Željkom, Violetom i drugim Željkom, jesenas su se nastanili isto u Mrčajevcima, kod meštana. Svako je dobio pomoć italijanske agencije "Intersos" od 30.000 dinara, po pola u robi i novcu – kaže Snežana Radovanović, poverenik za izbeglice u opštini Čačak, koja o mučenom narodu brine od prvog izbegličkog talasa, 1992. godine.

Dom u Mrčajevcima, avgusta 1995. godine, primio je pod krov više od stotinu begunaca iz Republike Srpske Krajine. Za jedan dan i jednu noć u Čačak je prispelo čak 10.000 Krajišnika, i ubrzo su po selima ovog kraja otvorena 24 centra za zajednički smeštaj. Zatvarani su tek u ovom veku, mrčajevački kao poslednji.

U ovoj opštini 2001. godine bilo je registrovano 3.765 izbeglih i prognanih osoba iz RSK i BiH, i 4.780 raseljenih s Kosova i Metohije, posle agresije NATO-a. Istorija i život poigrali su se njima, zatekavši ih u zlo doba na rđavom mestu.

Begunci od zuluma na Kosmetu bili su, u razmaku od 58 godina, čak treći izbeglički talas koji je utočište potražio u čačanskom kraju. U prvom, leta 1941. godine, bilo je oko 2.000 Slovenaca iz Koruške i Štajerske koji su, izgnani iz svoje postojbine, dobili mesto za stolom kod srpskih seljaka u okolini Čačka.