Sokolovi ponovo "lete"

KRAGUJEVAC – Pre 10 godina, posle više od pet decenija pauze, u Kragujevcu je obnovljen rad Sokolskog društva. Zabranjena i ukinuta s dolaskom komunista na vlast, matica Župe šumadijske je ponovo počela da okuplja najviđenije Kragujevčane. Spremni za obnovu tradicionalnih nacionalnih vrednosti, a okupljeni na temeljima jedne stare organizacije koja je promovisala viteštvo i zajedništvo slovenskih naroda, kragujevački sokolovi orno ulaze u proslavu stogodišnjice svog delanja.
– Posle deset godina od obnove, možemo se pohvaliti činjenicom da imamo oko hiljadu članova. Organizovali smo nekoliko fudbalskih i košarkaških turnira, gimnastička sekcija je zaživela, a sada se pripremamo za formiranje mačevalačke. Ta naša sekcija bila bi jedini mačevalački klub na prostoru od Beograda do Grčke. Entuzijazam nam ne nedostaje, pošto je utemeljen na tradiciji dugoj gotovo 150 godina, ali neophodna nam je pomoć države – kaže starešina Sokolskog društva Kragujevac – matica, Jevđa A. Jevđević.

Vođeni idejom svojih predaka, kragujevački sokolovi su se dobro organizovali, pa je tročlana delegacija prošle godine učestvovala na Sokolskom sletu, koji se po tradiciji održava u Pragu, glavnom gradu Češke, države preteče ove organizacije. Pre deset godina, međutim, situacija je bila sasvim drugačija. Državni organi i činovnici, zatečeni namerom ljudi čiji su preci bili pioniri sokolstva u Srbiji, nisu želeli da registruju obnovljeno kragujevačko društvo.

– Obratili smo se Ministarstvu unutrašnjih poslova, tada nadležnom za registraciju ovakvih društava. Imali smo svu neophodnu dokumentaciju, statut i formirane organe. Međutim, godinu dana nije bilo nikakvog odgovora. Okolnosti su, tako nam je rečeno, bile nepovoljne. Zvanično smo registrovani 1999, tri godine posle obnove rada, a odobrenje nam je dalo Ministarstvo sporta, koje je, u međuvremenu, postalo nadležno za nas.   

O zatečenosti državnih organa ovakvom inicijativom, Jevđević govori s razumevanjem, pošto je, kako veli, teško bilo očekivati da "oni koji o organizaciji nikad nisu čuli sve prihvate zdravo za gotovo".

– Ministarstvo sporta je za vreme NATO bombardovanja bilo izmešteno u Tiršovu, u zgradu nekadašnjeg Sokolskog doma u Beogradu, u kojem je pre stolovala matica srpskih sokolskih društava. Kad me je činovnica upitala o čemu je reč, umesto da joj objašnjavam, odveo sam je do hodnika na ulazu u zgradu, gde je u podu bila slika sokola, urađena u betonu. Tako je Sokolsko društvo Kragujevac, sasvim slučajno, registrovano na mestu koje i svojom simbolikom oslikava nekadašnji značaj ove organizacije – veli Jevđević.

Prema njegovim rečima, sokolske organizacije su nekad predstavljale srž fizičkog i duhovnog zdravlja jednog slovenskog naroda. O tome, kako Jevđević kaže, svedoče članovi i masovna okupljanja na sletovima. Srpski sokolovi su, navodi starešina kragujevačkog društva, bili svi Karađorđevići, predsednici vlada Kraljevine Srbije i vojne starešine odlikovane najvećim ratnim priznanjima.

– Predsednici vlada, Vladan Đorđević, Milutin Garašanin, Milan Stojadinović, Ljuba Davidović, svi oni su bili članovi matice srpskih sokolova. Od stranih državnika pomenuću samo Tomaša Masarika, osnivača Češke republike, i predsednika Češke Beneša, a prošlogodišnji Sokolski slet održan je pod pokroviteljstvom predsednika te zemlje Vaclava Klausa. Zato smatram da bi i naša država trebalo da pomogne ovu organizaciju – kaže Jevđević i napominje da mnogi državni činovnici i sada ne znaju o čemu je reč, misleći kako je u pitanju "društvo odgajivača ptica".

O istorijatu sokolskog pokreta Jevđević govori s ponosom.

– Svi moji su bili članovi Sokolskog društva, i dede, i babe, i otac, a 1948, na jedanaestom Sokolskom sletu, na stadionu Strahov u Pragu, namenski pravljenom za takve manifestacije, bilo je prisutno 585.000 ljudi. Činjenice su tu, ali obnavljanje sokolskog pokreta u Srbiji ne ide lako. Zato, ponavljam, država treba da stane iza nas. Bar kad je reč o našim objektima, koji se sada koriste nenamenski, kao što je "Sokolana" u Kragujevcu – napominje Jevđević.

Starešina Sokolskog društva Kragujevac, ipak, ne gubi nadu, o čemu govori obnavljanje društava u Topoli i Čačku, kao i pripreme za formiranje organizacija u Kniću, Lapovu i Rekovcu.

-----------------------------------------------------------

Zdravo brate, zdravo sestro

Sokolsko društvo je viteška organizacija za telesno i moralno vaspitanje, a član može postati svaki punoletan, častan državljanin Srbije koji prihvata statut i kodeks ponašanja Sokolskog društva. Članovi i članice Sokolskog društva mogu se baviti politikom van "Sokolane", u svom privatnom životu.

Svi članovi Sokolske organizacije nazivaju se međusobno "brate", članice "sestro", oslovljavaju se sa "ti", a pozdravljaju sa "zdravo", i to tako što mlađi najpre oslovljavaju starije. U sokolskoj uniformi, ili sa značkom na civilnom odelu, ne može se prisustvovati političkim skupovima.