Virtuelne ture vode i na kraj sveta

Jednostavnije je otići na sajt željene geografske destinacije i krenuti u virtuelnu šetnju. Taj sistem upotrebljava gigant „Gugl” za svoj servis „Strit Vju”, a skoro svi veći svetski muzeji na svojim sajtovima imaju virtuelnu turu. Izraz virtuelna tura datira iz vremena kada se 1994. godine kraljica Elizabeta Druga prošetala kroz trodimenzionalnu rekonstrukciju zamka Dadli, onako kako je on izgledao 1550. godine. To je bila pr(a)va rekonstrukcija u pravom prostoru, a na Internetu se radi o nečemu sličnom, ali malo drugačijem –pravoj rekonstrukciji u virtuelnom prostoru...

Da bismo objasnili šta je virtuelna tura, najbolje je objasniti kako ona nastaje: fotografišete prostoriju nekog muzeja, na primer, iz jedne tačke u svim pravcima, zatim ručno (koristeći najčešće poznatu alatku „adobi fotošop”) kao tapetama oblepite unutrašnjost jedne (zamišljene) sfere fotografijama (koje se nastavljaju jedna na drugu) i dobijate savršenu iluziju – stojeći u centru takve sfere, ma gde „vrteli pogled“, vi vidite prostor baš kao da ste tamo. Tako uradite za sve prostorije, dodatno omogućite da se klikom na neki taster prebacite iz sfere u sferu i – eto virtuelne šetnje.

Na prvi pogled prosto i jednostavno, ali da bi „gomilica“ sfernih fotografija radila na Internetu potrebna je još jedna sitnica. Znalci je zovu endžin (motor), ali je to u stvari program koji koordiniše promenama sfernih fotografija kako se vi krećete i uopšte „skrećete pogled“u virtuelnom prostoru.

Kod nas se virtuelne ture, kao začin uobičajenom sadržaju na sajtu, pojavljuju vrlo retko. Jedna mlada beogradska firma, „Tkom”, teži da to promeni, i to na vrlo jedinstven način. Fotografisanje i „fotošopiranje“ je relativno lako izvesti, ali je najbolnija tačka virtuelne ture ipak endžin, jer je on najskuplji deo, pa je „Tkom” umesto masnog plaćanja stranih razvio svoj pod imenom Web 360º Virtual Tour Walk System(www.vss.co.rs). Kako i koliko je moguće iskoristiti ovaj endžin najbolje pokazuje niz lokaliteta čiji su sajtovi oplemenjeni virtuelnom turom.

Prvo na šta su domaći programeri mislili jeste poznata srpska situacija kada su brzine Interneta u pitanju. Sve ove virtuelne ture rade zavidno brzo i na niskim brzinama, pa korisnici neće osetiti nikakvo zastajkivanje u prikazu. Osim toga, dizajn komandi za virtuelnu šetnju različit je od ture do ture, pa negde imate kompas, negde nemate, negde imate mapu, komande za kretanje su drugačije... Sve ovo dokazuje veliku fleksibilnost domaćeg endžina da se prilagođava najrazličitijim zahtevima. I na kraju, modus operandi ove firme polako postaje opcija da se u virtuelnom prostoru„kače“ reklame ili se dodaje reklamna naracija. Klijenti dobijaju endžin „za dž”, a fotografije, reklame i ostale radnje se –da bi se napravila kvalitetna virtuelna tura –naplaćuju.

Osim onog, očiglednog, što pruža – upoznavanje i divljenje znamenitim mestima (muzeji, crkve, građevine, katedrale...), virtuelna tura ima i praktičnu primenu u slučaju da stvarno želite da otputujete na toodredište. Recimo, krećete na zimovanje ili letovanje, možete videti kako su opremljeni apartmani, kako izgleda ski-staza ili kakav je pesak na plaži. Osim standardnog seta informacija, na put krećete i sa vizuelnim doživljajem!

Iako (kažu mnogi) kraj krize nije na vidiku, to ne bi trebalo da vas spreči u nameri da posetite i da se prošetate po nekim zanimljivim mestima. Da li hoćete da se vozite krivudavim putevima vina, ili da se prošetate beogradskom Adom, ski-stazama Kopaonika, posetite Teniski savez Srbije ili Muzej vazduhoplovstva –i mnogo toga drugog je na dohvat miša.