Kastro predložio SAD da kandiduje robota

Nije iznenađenje što je prva stanica iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada na njegovoj sedmoj turneji po Latinskoj Americi ponovo Venecuela, koju vodi njegov bliski prijatelj i po mnogo čemu istomišljenik Ugo Čaves.

Dvojica predsednika iz Karakasa zajedno putuju kod trećeg „brata”, Danijela Ortege, na njegovu inauguraciju predsednika Nikaragve. Potom će Ahmadinežad učvrstiti svoje prijateljstvo sa braćom Fidelom i Raulom i Kastrom na Kubi, a turneju će završiti u Ekvadoru. 

Iranac želi da pokaže da ima čvrste prijateljske veze u delu sveta koji u Vašingtonu zovu američko zadnje dvorište, baš u trenutku kada se zbog optužbi da Teheran želi nuklearno oružje steže obruč sankcija oko Irana. 

Sem najčvršćeg latinoameričkog antiameričkog jezgra, predsednik Irana neće stupiti na tle drugih zemalja, gde je donedavno dočekivan kao drag gost.

Otkako je čelična Dilma Rusef došla na čelo Brazila, ona je u skladu sa prijateljskim vezama sa Barakom Obamom uspela da se distancira od Teherana, na šta njen prethodnik Lula da Silva nije bio spreman.

Da li zbog toga što se argentinska predsednica Kristina Kiršner još oporavlja od operacije tiroidne žlezde – za koju se tek posle intervencije ispostavilo da nema kanceroznih ćelija, ili je nešto drugo u pitanju – tek iranski lider ne svraća ni u Buenos Ajres.

Put je podstakao Vašington da zemljama u regionu poruči kako je učvršćivanje veza sa Teheranom u ovom trenutku „opasno”.

Čaves je to iskoristio da pred izbore u oktobru, pošto se uspešno oporavio od hemoterapije raka u predelu stomaka, pred domaćom publikom pokaže da je podjednako oštar prema „imperijalističkim” susedima na severu kao što je bio pre bolesti.

Dometi ove turneje, kako ocenjuju stručnjaci, praznjikavi su ali bombastični. Od tri stotine ugovora o saradnji koje je venecuelanski lider još pre nekoliko godina potpisao sa Teheranom, mnogi nikad nisu sprovedeni u delo. Isto važi i za dogovore koji su sklopljeni sa nekadašnjim sandinistom Ortegom.

Nije proradila direktna vazdušna linija Teheran–Karakas, oko koje se svojevremeno digla velika buka u Stejt departmentu, a Venecuela pretrpela veliku štetu kada je jedna zajednička banka, čije je sedište bilo u Luksemburgu, blokirana. 

Čaves je u nedelju obnovio svoju maratonsku direktnu TV emisiju „Alo prezidente”, obećao da će voditi naciju ka socijalizmu 21. veka do 2031. i pevajući i igrajući više sati pokazivao kako je zdrav i jak. Obami je poručio da gleda svoja posla i bavi se velikim američkim problemima. Zasmejao je svoje pristalice tako što je iz jedne fabrike dvotočkaša izgrađene iranskim investicijama uzeo „atomski bicikl” i provozao ga pred kamerama. Dovoljno da pukne medijska, ali, svakako, ne i atomska bomba.

I dok je duboko u noć trajala Čavesova 386. kontakt emisija, njegov duhovni otac Fidel Kastro odapeo je otrovnu strelicu ka Beloj kući. On je u svojoj kolumni „Razmišljanja kompanjera Fidela”, okačenoj u ponoć na zvanični kubanski sajt, predložio Amerikancima da kandiduju robota za predsednika. On bi sigurno dobio na izborima jer, kako kaže Fidel, stanar Bele kuće ionako ne razmišlja svojom glavom.