Ko gura Hilari Klinton

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U tradicionalnoj anketi agencije Galup u kojoj se Amerikancima još od 1948. postavlja pitanje kojoj ženi i kom muškarcu se najviše dive, već desetu godinu zaredom pobednik u prvoj kategoriji jeste Hilari Klinton, dok je u drugoj, po četvrti put uzastopno, to Barak Husein Obama.

Njih dvoje su bili ljuti rivali za predsedniku nominaciju 2008, u kojoj je pobedio Obama, a u upravo započetoj izbornoj godini učestali su predlozi da njih dvoje, ovoga puta zajedno, kao već osvedočeno dobri saradnici (Klintonova je jedan od najuspešnijih članova Obamine vlade), budu na glasačkom listiću demokrata na predsedničkim izborima u novembru.

Predlog je sasvim logičan i politički svrsishodan: najnovije argumente za to izneo je juče kolumnista „Njujork tajmsa” Bil Keler (donedavni glavni urednik lista). Po njemu, ovo bi prvo bila najveća garancija da bi Obama bio reizabran, drugo, zajedno bi pogurali i izbor novih demokrata u Kongres i, treće, Klintonova bi imala odličnu startnu poziciju da na izborima 2016. postane prva žena predsednik SAD, što joj je 2008, zbog svežine i ubedljivosti Obamine kampanje, izmaklo.

Keler, koji je očigledno dobro upućen u zbivanja u Obaminom okruženju, navodi međutim da je glavna prepreka ovoj kombinaciji sam Obama sa prvim krugom svojih saradnika. Njemu, navodno, ne odgovora politička filozofija Klintonovih, kojima je uspeh važniji od načina na koji se do njega stiže. Njegovi saradnici zatim veruju da im nije potrebna Hilari da bi obezbedili drugi mandat.

Iz perspektive Klintonovih, Obama je međutim politički naivac, mladalački arogantan i „srećniji da bude u pravu nego uspešan”. Kao državna sekretarka, Hilari je međutim bila lojalan saradnik, dok je njen suprug, Bil Klinton, branio Obaminu vladu (mada ju je ponekad i javno savetovao).

Keler, uprkos tome što konstatuje da ova ideja nailazi na velike prepreke, iznosi sledeći scenario: krajem zime ili početkom proleća, Klintonova podnosi ostavku da bi napisala svoje memoare, Obama potpredsedniku Džozefu Bajdenu u nadležnost prenosi i Stejt department, a onda u septembru, na konvenciji demokrata, Obama poziva odmornu Hilari da se zajedno suprotstave republikanskim izazivačima.

To će, kako stvari sada stoje, najverovatnije biti Mit Romni, koji će za potpredsednika kandidovati mladog senatora sa Floride Marka Rubija (40), što bi mu pomoglo da privuče deo latino glasova (Rubio je kubanskog porekla), ali i republikansku bazu uveri da je dosledan konzervativac (Rubio je miljenik pokreta „Čajanka”).

Prognozu slične vrste – da će Džo Bajden i Hilari Klinton zameniti uloge – izneo je prošlog oktobra i čuveni reporter „Vašington posta” Bob Vudvord (koji je slavu stekao otkrivajući „Aferu Voterjegt”), što je tada odlučno demantovano i iz Bele kuće i iz Stejt departmenta.

Klintonova sa svoje strane već odavno najavljuje da ne želi da, u slučaju Obamine pobede, ponovo bude šefica diplomatije. Za to navodi više razloga, od umora (prošle godine je posetila 45 zemalja, u avionu provela 506 sati i prešla 383.000 kilometara), do pomenutih planova za memoare i želje da joj ćerka rodi unuku.

U toku je međutim i prilično zagonetna kampanja, čiji se organizatori ne znaju – da ona umesto Obame bude predsednički kandidat demokrata.

Na sajtu http://www.runhillary2012.net, kao i na istoimenoj stranici na „Fejsbuku”, nalazi se „Peticija da se Hilari Klinton regrutuje za predsednika 2012”, gde se posetioci pozivaju da to potpišu. Ista poruka – da bi Obama naciji učinio veliku uslugu ako bi se povukao i mesto predsedničkog kandidata partije ustupio državnoj sekretarki – Amerikancima se usađuje u glavu i automatskim telefonskim pozivima, koji su inače ovde jedna od često korišćenih metoda za političko ubeđivanje.

Ko „gura Hilari”? Politički portal „Politiko” nudi jednostavan odgovor: to je ujdurma republikanaca da podriju redove demokrata.