„Zaštićeni" dečji karton

Mame i tate više neće moći sa sigurnošću da znaju da li njihovo dete zaista ima grip kao što kaže, muči li ga visok pritisak ili ima tegobe zbog stroge dijete koju drži. Sada im njihova čeda starija od 15 godina mogu zabraniti da imaju uvid u njihov zdravstveni karton, pa tako od članova najbliže familije mogu sakriti i maloletničku trudnoću, ali i da li su probala drogu.

U Ministarstvu zdravlja kažu da su usvajanjem Izmena zakona o zdravstvenoj zaštitistvoreni uslovi za unapređenje propisa koji se odnose na zdravstvenu zaštitu dece mlađe od 18 godina. Tako dete koje je navršilo 15. godinu i koje je sposobno za rasuđivanje i samostalno donošenje odluka od 1. januara ove godine ima pravo da na svoj zahtev obavi uvid u medicinsku dokumentaciju koja se odnosi na njegovo zdravstveno stanje, ali i pravo na poverljivost tih podataka. Privatnost i poverljivost može i mora biti narušena jedino u slučaju životne ugroženosti adolescenta ili ako je odlučivanje deteta protivno njegovom najboljem interesu, kada je roditeljski pristanak neophodan, nezavisno od prirode bolesti.

Mnogi roditelji s pravom smatraju da je ovaj zakon pomalo čudan, jer ko detetu želi bolje od njih?! Kako je moguće da mame i tate nemaju pravo da vide od čega boluje njihov tinejdžer, a da su istovremeno odgovorni ukoliko napravi neki prekršaj. Nije razumljivo ni to da roditelji moraju da pravdaju časove ukoliko im je dete odsustvovalo iz škole zbog bolesti, a da zapravo nisu sigurni da li im je mališan obznanio pravi razlog zbog kojeg nije bio u školi.

Budimo realni – većina klinaca sa 15 godina nije u stanju da savesno donosi ovako važne odluke. Ima pojedinaca koji smatraju da je ovde reč o zrelim bićima, podsećajući i na njihovo pravo o zasnivanju radnog odnosa.

Ovo je jedan od slučajeva gde je i stručna javnost podeljena: dok jedni smatraju da će novi propis omogućiti mnogo zloupotreba i da može ozbiljno da ugrozi zdravlje dece, drugi tvrde da brojna iskustva pokazuju da uključivanje mladih u proces odlučivanja ima pozitivan uticaj na njihovo zdravlje, otpornost i rešavanje problema.

Kao da su nadležni zaboravili na sumornu statistiku da svaki šesti tinejdžer u Srbiji puši, da se svaki drugi bar jednom napio, da je 15 odsto njih probalo neku drogu, a da svaka 10. devojčica između 13. i 15. godine misli da prekid trudnoće predstavlja metod kontracepcije.

Novi propis je usvojen zato što nas vodi ka Evropskoj uniji. Pitanje je da li se to radi na pravi način i da li treba podržati baš sve što preporučujuzemlje na koje se ugledamo.