Niko nikog ne sluša

„Ne mogu da trpim bedu. Ništa čoveka ne može da slomi kao beda”, odzvanjale su juče reči koje je Ružica Sokić u liku Zorke Šišarke izgovarala u predstavi „PlayPopović”, čija je premijera najavljena za utorak, 17. januara na velikoj sceni Ateljea 212, u režiji Ivane Vujić.Koproducenti  projekta su i Kulturni centar Pančevo i Knjaževsko-srpski teatra „Joakim Vujić” iz Kragujevca. Predstava je posvećena dramskom piscu Aleksandru Popoviću. Tekst koji je adaptirala Slavenka Milovanović u saradnji sa rediteljkom Vujić bazira se na Popovićevom komadu „Bela kafa”, u koji su utkani monolozi iz dela „Ljubinko i Desanka”, „Razvojni put Bore Šnajdera”, „Smrtonosna motoristika”, „Nega mrtvaca”, „Ružičnjak”, „Snežana” i „Pepeljuga”. Ovaj svojevrsni scenski spektakl posvećen je ujedno i obeležavanju jubileja glumice Ružice Sokić: 50 godina glume.

Obučena u cvetnu suknju, koja odlično pristaje sa crvenim sakoom i dve ljupke pletenice sa pozamašnim stomakom, Sokićeva izgleda mladoliko. U glumačkoj ekipi su i: Mirko Babić koji tumači Momčila Jabučila, Danica Ristovski koja se odlično uklopila u lik Majka Janje, Ivan Tomić koji igra Deli Jovu, kao i Maša Dakić i Nikola Rakočević.

„Ima li koga!” – sa koferima u rukama iz desnog ugla pojavljuje se na scenu trudna Zorka pred svojom familijom uoči Uskrsa.

„Viči, Ružo, glasnije: ima li koga!” –iz dubine sale dopire glas rediteljka.

„Ne mogu, znaš da sam promukla. Čuvam se za premijeru”, odgovara joj Sokićeva dok vuče kofere....

Pratimo dešavanja na sceni: „Pa ti si kćeri svakoj naciji po jednog podanika dala. Prvo dete je bilo Italijan, drugo Ličanče. Da ovo treće nije Švapče?”, pita Zorku njena Majka Janja.

Predstava „Play Popović” prati sudbinu izvesne građanske porodice s polovine prošlog veka, objašnjava Slavenka Milovanović, a ono što je dobro: „Jeste što se članovi porodice bez obzira na ratno stanje i  političke razmirice drže između sebe, vole se i pomažu bez obzira kojoj partiji pripadaju. Svako vreme radi protiv porodice kada je moralna i duhovna beda na snazi.”

Glava porodice je je fabrikant Momčilo, koji predstavlja domaćina, bez koga, kako kaže glumac Mirko Babić, nema normalnog života.

– On je jedini koji ostaje dosledan sebi, jer se svi menjaju kako vetar duva. Reč je o fabrikantu, da ne kažem buržuju, koji, kada počnu previranja, pokušava da ostane dosledan, ali kada uvidi da je to nemoguće zaćuti – objašnjava Babić. U razgovor se uključuje i Ružica Sokić:

– Lik Zorke predstavlja zapravo život ove građanske porodice. To jeste ženski lik, ali sa muškim srcem. Zorka nosi duh optimizma i moći preživljavanja. Donosi poruku da čovek i sa dna može da se podigne i da nađe smisao života – objašnjava Ružica Sokić.

Tu je i nezaobilazna Danica Ristovski. Ovoga puta poveren joj je lik Majke Janje koja ima širinu, dobrotu, radost preživljavanja, bez obzira na istorijske turbulencije.

– Majka Janja je po tipu sluga. U pitanju je je bogata građanska porodica, koje su, po tradiciji, imale svoju Majku Janju. One su bile i majke i sluge i domaćice. U ovu porodicu je došla na poziv gazde Momčila, jer je ostala udovica sa dvoje dece, da služi pomenutog domaćina kojem je umrla žena i ostavila ga sa malom decom. Majka Janja je verna i potkupljiva. Jednoj vlasti je verna, drugoj odana. Da bi preživela, okreće se kako vetar duva. Metaforično, zapravo tumačim narod koji se priklanja vlasti... objašnjava Ristovska.

– Aleksandar Popović može da nam pomogne, samo moramo da ga slušamo, kao što nam i Sterija Popović može pomoći na isti način. Zaboravili smo da slušamo, samo govorimo i govorimo. Niko više nikoga ne sluša. I u pozorištu smo prešli na estradizaciju tekstova. Prestali smo da se bavimo suštinskim pitanjima, već samo tražimo instant odgovore. Dobrota, ljubav, očuvanje porodice... to je nešto što smo zaboravili. Moramo da se vratimo tim vrednostima – zaključuje Ivana Vujić.