Srećno čudo Kristine Kiršner

U razmaku od samo dve nedelje Argentinci su bili suočeni sa dve oprečne dijagnoze zdravlja svoje predsednice. Nekoliko dana pre Nove godine objavljena je vest da Kristina Kiršner mora na operaciju zbog malignog tumora štitne žlezde, već četvrtog januara joj je ona hitno odstranjena, a onda je naknadnom analizom utvrđeno da su izrasline i kvržice benigne i da nema ni traga od raka. Šta se zapravo desilo i zašto je popularna predsednica „operisana od raka koji nije ni imala”, kako je formulisao najtiražniji buenosajreski dnevnik „Klarin”.

Polemika je burnija u stručnim nego u političkim krugovima, mada se ne isključuje da će ovaj čudan slučaj podstaći ostavke u obema sferama argentinskog života.

Kada je kabinet po njenom nalogu objavio da predsednica boluje od opake bolesti, laboratorijske analize biopsije urađene na uglednom Institutu za dijagnostiku Maipu izričito su ukazivale da je to zaista tako. Kristina nije želela da nacija prolazi kroz istu neizvesnost kao što se to desilo u Venecueli, kada je Karakas mesecima krio prirodu bolesti Uga Čavesa. Tražila je da se „istina” objavi, odmah.

Ali, nekoliko dana posle operacije, objavljeno je da je naknadnom postoperativnom biopsijom sa stopostotnom sigurnošću odbačena prvobitna dijagnoza. U izvađenoj žlezdi nije nađena ni jedna jedina kancerozna ćelija već su kvržice koje su predoperativnom biopsijom ukazivale na malignitet u stvari samo benigne izrasline.

„Uradili smo do sada na hiljade biopsija tiroidne žlezde, dešavalo se da one budu negativne, a da se posle operacije naknadnom analizom celog tkiva ispostavi da su neke ćelije ipak kancerozne. Ali do sada nismo imali nijedan „lažno pozitivan slučaj”, objašnjava za argentinske medije doktor Horhe Karaskoza, direktor Centra za dijagnostiku Maipu, koji radi već trideset godina i dobitnik je mnogobrojnih međunarodnih priznanja.

Statistika govori da se pogrešna dijagnoza događa u dva odsto slučajeva, dodaje on. Greška se ne može pripisati lekarima, ni laboratorijskim analitičarima, već jednostavno, biohemija u retkim slučajevima lažno ukazuje na kancerozno tkivo. Kako da se ovakva retkost, koja se graniči sa čudom, desi baš predsednici, pita se argentinska javnost.

„Sa medicinske tačke gledišta Kristina Kiršner je pacijent kao i svaki drugi, ali je analiza njene žlezde urađena sa dodatnom pažnjom i proveravanjem. Na žalost ili na sreću, ova nauka još nije toliko napredovala da bude stopostotno nepogrešiva”, odgovara Karaskoza, koji dodaje da je zaposlenima u institutu ljudski laknulo kada su čuli za grešku. Ali događaj je sa stručnog stanovišta upozorenje i podsticaj da se ova opaka bolest još pomnije istražuje.

Pedesetdevetogodišnja udovica, advokatica, peronista i dugogodišnja kongresmenka, od mladih dana je privlačila pažnju, kako hrabrim političkim istupima bez dlake na jeziku, tako i svojom privlačnom spoljašnošću. Kiršnerova je iz mnogih političkih i životnih bitaka izašla kao pobednik, ali ovu, najtežu, na sreću, nije morala ni da bije.

Zorana Šuvaković