Potrošači često sami sebe štite
Da li čitate deklaracije na proizvodima?
Deklaracije za proizvode trebalo bi da budu dokument proizvođača koji ga opisuje kratko i jasno, kao što lična karta govori sve o nama. Ali, ako kod nas čitate etikete i deklaracije proizvoda, osim toga što vam treba lupa, potrebni su vam i svi udžbenici sa fakulteta hemije i biologije ako želite da ih razumete.
Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je…
Korektne usluge će biti kada u svim tim delatnostima shvate da se bave uslužnom delatnošću i da žive od svih nas. Zato, menjajte banke ako vam sadašnje ne odgovaraju i sve ostale uslužne delatnosti sve dok ne pronađete ono što želite.
Uvozna ili domaća roba?
Imam više poverenja u uvozne nego u domaće proizvode, posebno kada je tehnika u pitanju. Izuzetak je domaća hrana za koju znam da je sa sela i da je proizvedena u zdravim uslovima.
Da li kupujete na sniženjima?
Uvek me čude pozivi rođaka iz inostranstva koji kažu „dođi da se vidimo, a i sniženje je ovih dana”. Trebalo bi da naučimo ekonomiju od njih koji imaju više novca od nas, a prema svojoj zaradi se odnose na human način.
Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?
Nema, zato što je kod nas sve skuplje nego u inostranstvu. Tako većina proizvoda nema realnu cenu ni kada je na popustu.
Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?
Na mene utiču jer kupujem sve što ima dobru reklamu i dizajn. Znam da je to pogrešno, ali tako kupujem sebi zadovoljstvo.
Da li češće koristite kartice ili gotov novac?
Shvatio sam da je mnogo bolje da se iznerviram jednom mesečno kada plaćam dugovanja sa kartica, nego svaki dan da plaćam novcem i budem nervozan zbog cena. Zato za sva plaćanja koristim kartice.
Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?
Hipermaketi za veće kupovine, male prodavnice za hleb i mleko.
Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?
Jesu, ali nabolje. Uslovnije je kupovati u većim hipermarketima koji imaju bolju ponudu.
Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?
Nekoliko puta i svaki put ista roba koju kupujem košta više.
Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?
Kvalitet proizvoda trebalo bi da se utvrđuje po završetku proizvodnje kada se uklanjaju uočene greške. Kod nas izgleda ne postoji to radno mesto. Otklanjanjem grešaka otkrivenih nakon proizvodnje otklanjaju se samo posledice, ali uzroci i dalje ostaju. Uzroke svi znamo.
Dobre cipele su…
One koje su crne i markirane. To je jedan od retkih proizvoda na kojem ne bi trebalo da se štedi jer je dokaz pravog odnosa cene i kvaliteta.
Šta se obično može naći u vašem frižideru?
Sve što je potrebno za dvoje male dece: mlečni proizvodi, sveže voće i povrće... Frižider služi i kao skrovište za čokolade, što oni još ne znaju, a neće saznati čak ni kada vide ovaj tekst jer još ne znaju da čitaju.
Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?
Jedan kablovski distributer mi je ponudio HD televizijske kanale. Instalirali su dekoder na koji se, pored redovne cene, plaća taksa od 200 dinara mesečno i doplaćuje 500 dinara za odabrane programe. Ali, dekoder ne radi na željenoj frekvenciji. Kada sam pitao da li ja sada imam HD signal, rekli su mi: „Pa... ne... ali imate malo bolju sliku”. Eto odgovora na vaše pitanje.
Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?
Član 20 tog zakona predviđa: „Trgovac bitno narušava ekonomsko ponašanje potrošača ako svojim poslovanjem bitno umanjuje sposobnost potrošača da razborito odlučuje, usled čega potrošač donosi ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.” Pa nas onda varaju svaki dan!
Ko štiti prava potrošača u Srbiji?
Često potrošač sam sebe, pesnicama i bogatim srpskim rečnikom, zaboravljajući da postoji jači zakon o zaštiti prodavaca.