Prvi veliki rez Madrida

Novi sve crnji brojevi roje se nad Španijom, dok su ideje kako da se izađe iz začaranog kruga ekonomske depresije presušile, ili se kriju dok se ne vidi kako će proći samit Evropske unije u Briselu – 30. januara.

Suočena sa konačnim brojem o budžetskom deficitu od osam odsto bruto domaćeg dohotka u 2011, vlada Marijana Rahoja morala je da pogazi svoja predizborna obećanja već na samom početku. Povećan je porez na dohodak u Španiji i po visini približio se samom vrhu u Evropi. Jedino Švedska oporezuje dohodak građana nešto malo više od Madrida. Iako je u predizbornoj kampanji tvrdio da neće povećavati poreze, Rahoj je prekjuče rekao da je ova mera vanredna i da će trajati „najverovatnije samo dve godine”, dok se ne ispune obećanja data Briselu, odnosno Berlinu.

Za prekršeno obećanje krivicu svaljuje na prethodne vlasti i socijalistu Hosea Luisa Sapatera, koji su tvrdili da budžetski deficit nije prešao šest odsto BDP-a. Ispostavilo se da su regioni koji uživaju autonomiju prekardašili svaku meru. Od ukupnog prekoračenja deficita od 20 milijardi, na njih otpada više od petnaest. Troškovi autonomije biće od sada strogo nadzirani i svako prekoračenje će se, kako upozorava Madrid, strogo kažnjavati.

Španska vlada se obavezala da će 2012. smanjiti javni deficit na 4,4 odsto BDP, a Madrid ponavlja da će se držati ovog okvira po bilo koju cenu, kako ne bi prokockao poverenje Berlina i Brisela.

A cena je ogromna i pitanje je da li će četvrta ekonomija u evrozoni uopšte moći da zadrži odrednice takozvane države socijalnog blagostanja. Daleko je od dobrobiti kad oko pet miliona ljudi nema posao, po čemu je dvostruko prešišala evropski prosek, kad isto toliko, pet miliona stanova zvrji prazno bez vlasnika, kad dodatnih desetine hiljada Španaca mora da ostane bez krova nad glavom jer ne može da otplati rate. Šta reći o ukidanju beneficija za odvojeno stanovanje koje su mladi ljudi do sada uživali, o zamrzavanju plata, i povećanju učešća u zdravstvu.

Da bi se koliko-toliko povratilo poverenje u međunarodnim okvirima, Španija bi po najnovijoj proceni njujorške agencije „Mudiz” morala u ovoj godini da smanji troškove za četrdeset milijardi evra. To je gotovo neizvodljiva misija i zahteva neku vrstu vanrednih mera.

Vlada je zahvaljujući apsolutnoj većini Narodne partije u parlamentu uspela bez problema da progura prvi rez makaza, ali je veliko pitanje kakve će posledice jučerašnja seča i nove koje se najavljuju imati na privredu. Ekonomisti upozoravaju da je Španija „možda” već sada ušla u recesiju sa verovatnim padom u poslednjem kvartalu 2011. i u prvom kvartalu 2012.

Pokret nezadovoljnih koji je od 15. maja prošle godine zaposeo ulice i trgove u Španiji smatra se prethodnicom „antivolstrit” demonstranata. Zimska akcija donekle im je utišana i svela se na zauzimanje praznih stanova i onemogućavanje nasilnih iseljenja. Ukoliko se ove grupe povežu sa sindikatima, proleće u Španiji moglo bi da bude burno.