Dijaspora u drugom planu

Gotovo sve kategorije građana Srbije u ovoj predizbornoj kampanji mogu čuti nešto namenjeno upravo njima. Čini se, međutim, da je ovoga puta najmanje obećanja dato ljudima koji žive u dijaspori. Kao da je većina na njih zaboravila, jer su neka prethodna glasanja pokazala da se u inostranstvu ne može ubrati preterano veliki procenat glasova. U strankama tvrde da ipak računaju na glasove naših zemljaka. Potpredsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije Dragan Šormaz kratko kaže da se njegova partija u ovoj kampanji obraća svim građanima, pa i onima u dijaspori.

"Deo programa namenjenog njima odnosi se na mogućnost investiranja u Srbiju, na njihova prava jer treba da imaju prava kao i svi drugi građani. Mi računamo i na njihove glasove i mislimo da ćemo dobro proći tamo", kaže Šormaz.

U Demokratskoj stranci tvrde da postoje značajni razlozi da brinu o ljudima u dijaspori. Prema rečima dr Jovana Filipovića, predsednika Odbora za dijasporu ove partije, dijaspora predstavlja prethodnicu Srbije u razvijeni svet. "Reč je o ljudima koji su ovladali dobrom svetskom praksom u poslovima kojima se bave, umreženi su u strukture u državama u kojima žive. Među njima je veliki broj mladih ljudi koji studiraju tamo, govore jezike zemalja koje su za nas značajne, koje predstavljaju potencijalne investitore", objašnjava dr Filipović koji i sam dolazi iz dijaspore.

On ističe da naši ljudi svake godine unose više od tri milijarde dolara. U poređenju sa onim što zaradimo sami to predstavlja veliku sumu novca i do sada smo ga tretirali kao zagarantovano ulaganje. Međutim, to je, kaže Filipović, pogrešan način razmišljanja.

"Te ljude bi trebalo podstaći, omogućiti im da vide gde završava njihov novac, pomoći im da ga ulože na pravi način, ali nije novac jedini razlog zašto se okrećemo dijaspori. Mi računamo na njihovu ekspertizu u ovome što radimo, da podele sudbinu projekta koji DS ima i načina na koji vidi budućnost Srbije. Broj onih koji je do sada glasao otprilike dovoljan je za osvajanje jednog ili dva poslanika u parlamentu. Onaj ko zavredi njihovu pažnju imaće i neke poslanike. Mi ćemo tražiti od njih da aktivnije učestvuju i u sastavu parlamenta, jer svojim brojem zavređuju da imaju predstavnike i u skupštini", ističe dr Filipović. On tvrdi da je podrška koju DS ima među dijasporom u uzlaznoj putanji. Radikali, kako kaže Milorad Mirčić, posebnu pažnju pridaju građanima koji žive van matice Srbije. Ekonomska i intelektualna migracija, kako ističe, nije zainteresovana za aktivno učešće u političkom životu Srbije.

"SRS ima veliki broj simpatizera i članova, ali mnogi ne mogu da glasaju. Ovo što se glasa po konzulatima je lakrdija, manipulacija, zloupotreba", tvrdi Mirčić.

I Srpski pokret obnove, kako kaže potpredsednik partije Srđan Srećković, ima veliku podršku među našim ljudima koji žive preko granice.

"Činjenica da stranke manje govore u predizbornoj kampanji o dijaspori posledica je saveta marketinških agencija, jer su procenile da će manji broj ljudi izaći na izbore što nije dobro. Mi imamo odbore u svim najvećim evropskim državama, u SAD, u Australiji i Kanadi. I u ovoj kampanji im se obraćamo, ali ne samo zato što očekujemo od njih glasove, a očekujemo ih, već zato što mislimo da svaka ozbiljna država mora da ima čvršće odnose sa dijasporom nego što smo imali kao država poslednjih pedesetak godina", kaže Srećković.

Liberalno-demokratska partija, prema rečima Nikole Samardžića, član predsedništva, računa, pre svega, na one koji su od početka devedesetih napustili ovu zemlju i koji nisu zaboravili razloge zbog kojih su otišli u zapadnu Evropu, SAD, Australiju ili Novi Zeland. "Mi želimo da se i u Srbiji stvore društveni, politički i privredni uslovi koji će ih pošto se vrate u zemlju učiniti kadrim da u zemlju ulože svoje znanje i kapital. Ali ta očekivanja ne smeju se vezati za onaj sistem obaveza koji im je nametao autoritarni režim u smislu osećanja rodoljublja ili nacionalizma budući da su zbog takvih pojava u njihovom izvornom obliku oni napustili zemlju. Ukoliko u Srbiju ne budu dolazili svi oni koji smatraju da je Srbija dobro mesto za život i ulaganja neće doći ni oni", kaže Samardžić.

Međutim, ma koliko se partije javno zalagale za povratak mladih školovanih ljudi u Srbiju, Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, smatra da je isuviše malo učinjeno na tom planu od 2000. godine.

– Postojalo je nekoliko tih kampanja, ali je u poslednjih nekoliko godina ta aktivnost potpuno prestala, kao da smo zaboravili da je toliko mladih sposobnih ljudi otišlo iz ove zemlje, od početka devedesetih do 2000. godine, pa odlaze i sada. Nema strategije ne samo za povratak nego i za komunikaciju sa tim ljudima. Previše je malo učinjeno. I njihov privremeni povratak bi značio mnogo, jer bi se gradio most između nas i njih. Ne vidim da se iko time ozbiljno bavi –smatra Sonja Liht.