Sudija za brukanje

U kasno popodne 31. oktobra prošle godine policija je provalila u stan u ulici Bajski vinogradi 23 i zatekla beživotna tela Viktorije Vojnić Hajduk (78) i njenog sina Ivana (57). Sutradan je iz Okružnog suda u Subotici stiglo poduže, lirski intonirano saopštenje Edite der Šeregelj, predsednice suda i u ovom slučaju istražnog sudije, da su majka i sin umrli od gladi. U informaciji izdatoj nakon prvog nezvaničnog razgovora sudije i obducenta navedeno je da je Viktorija pretrpela moždani udar i da je bila nepokretan bolesnik, a da je njen sin Ivan umro usled perforacije čira na želucu, a u to stanje ih je dovela dugotrajna neuhranjenost, odnosno gladovanje. Vest je osvanula na naslovnim stranama svih novina i emitovana je u udarnim terminima domaćih televizija, ali i susednih – mađarskih i hrvatskih.

Ovo je uvod koji bi možda trebalo ponavljati sve dok odgovorni za rešavanje ovog slučaja ne primete da objavljivanje njihovih saopštenja u medijima povlači za sobom i odgovornost za izrečene tvrdnje. Nakon prvog alarmantnog saopštenja iz Okružnog suda u Subotici više od dva meseca nije izdata nijedna zvanična informacija o ovom slučaju.

O uzrocima smrti dvoje ljudi, o merama koje su preduzete kako bi se utvrdio sled događaja u kući u Bajskim vinogradima i kako je moglo da se dogodi da majka bude mrtva, po svemu sudeći, četiri dana, a da sin o tome nikoga nije obavestio, o tome da li je zaista ova dvočlana porodica živela u nemaštini zaboravljena od državnih institucija, o tome da su njihovi poslednji dani prošli u agoniji niko više nije izrekao ni reč. Kako se nezvanično čuje, niko nije tražio rekonstrukciju događaja u kući porodice Vojnić-Hajduk, niti se na kraju zna od čega su umrli. Socijalne ustanove su se zadovoljile time da kažu da one u ovom slučaju ne snose nikakvu odgovornost, a od gradskih zvaničnika i čelnika nevladinih organizacija zabrinutih za ostvarivanje ljudskih prava niko se javno nije oglasio, dok je predsednik opštine Geza Kučera, na pitanje novinara "Politike" rekao da će pisati predsednici Suda da objavi konačan obdukcioni nalaz.

A nalaz je, kako se opet samo nezvanično može čuti, stigao u Sud mesec dana nakon uviđaja, ali nije bilo nikoga da saopšti javnosti šta u njemu piše. Naime, o rezultatima obdukcije, lekar obaveštava samo istražnog sudiju u ovom slučaju, a ona je dva dana nakon medijske buke otišla na godišnji odmor, a potom na bolovanje. Izuzetno, umesto istražnog sudije o predmetu u javnosti može da govori predsednik Suda, ali kako je reč o istoj ličnosti, niko iz Okružnog suda u Subotici nije mogao da saopšti od čega su umrli Viktorija Vojnić Hajduk i njen sin Ivan.

Tako se dogodilo da se postupanje Okružnog suda u ovom slučaju svede upravo na ono što su žigosali svojim saopštenjem – na potpuno nipodaštavanje smrti dvoje ljudi, kao da očekuju da će vremenom sve biti zaboravljeno. To i nije nerealna nada, s obzirom na to da pravosuđe i po rečima prvih ljudi u vlasti prednjači među obolelim društvenim institucijama: pritisak javnosti i osećaj odgovornosti prema građanima nisu dovoljno jaki da u sudu u Subotici izazovu makar običan stid.