Riker obnavlja uticaj Zapada

U Beogradu se ne zna kada će zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Filip Riker doći u glavni grad Srbije, ali sezna da će teme razgovora, pored bilateralnih odnosa, biti dijalog Beograda i Prištine i pitanje kandidature Srbije za članstvo u EU.

Dvonedeljna diplomatska turneja američkog visokog funkcionera počela je u četvrtak.Pored Beograda i Prištine, kako je zaTanjug rečeno u Stejt departmentu, u Makedoniji, Turskoj i Austriji Riker će sesrestisa političkim liderima i predstavnicima nevladinog sektora.

Bivši ambasador u Parizu Predrag Simić smatra da je najavljena poseta organizovana kako bi se popravio uticaj SAD koji je znatno opao posle odluke Evropskog saveta 9. decembra da odloži raspravu o kandidaturi Srbije u EU do marta.

„Posledica te odluke jesteda je od tada uticaj SAD i EU dosta opao u Beogradu. Mislim da Rikerova nedavna izjava da SAD podržava kandidaturu i odluka Komiteta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta da preporuči kandidaturuidu u pravcu povećanja šansi Srbije da dobije kandidaturu u martu, a time i ojača uticaj Zapada koji je ovde dosta opao”, kazao je Simić.

Impuls dijalogu Beograda i Prištine, koji je zapeo na regionalnom predstavljanju Kosova, dala je pre nekoliko dana i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton najavivši da će se na vanredno zakazanom ministarskom sastanku 23. januara razgovarati o tome šta je do sada ostvareno u dijalogu Beograd–Priština ako u međuvremenu dođe do nove runde tog dijaloga.

Prištinski štampa je najavila da je sastanak američkog funkcionera sa prištinskim zvaničnicima planiran za ponedeljak, 16. januara, da će mu prethoditi odlazak u Beograd i da će posle tih razgovora biti „postavljen” datum sledeće runde dijaloga.

Povodom regionalnog predstavljanja promena u stavovima nema. Za Srbiju je neprihvatljivo predstavljanje koje ne sadrži Rezoluciju 1244, a iz Prištine preko medija poručuju da će Kosovo na regionalnim i međunarodnim skupovima biti predstavljeno pod svojim imenom, ali da će pored njega biti objašnjenje da „nema predrasuda stavova država naspram statusa”.Kompromisom se smatra što je Priština odustala od toga da na tablama piše „republika”.

Kako se nezvanično može saznati, rešenje će najverovatnije podrazumevati fusnotu, a glavna diplomatska bitka se bije oko teksta koji će objašnjavati status Kosova. Šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović je pre nekoliko dana rekao da će svaki od eventualnih modaliteta „podrazumevati doticanje Rezolucije 1244, zato što odnos između Beograda i Prištine nije bilateralan”.

„Postoji interes da se Srbiji da kandidatura i da se time učvrsti uticaj koji je oslabio. Ali da bi se to postiglo Srbija mora da učini neki značajan napredak u ovim pregovorima oko predstavljanja i mislim da je u ovom trenutku fokus razgovora na tome kako to rešiti”, zaključio je Simić.