Tri naroda – dva aršina

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Suđenja za ratne zločine godinama su centru pažnje stručne i političke javnosti u Bosni i Hercegovini, pri čemu postoje dva osnovna razloga za žestoke rasprave o ovom pitanju. Prvi – nesrazmera u broju optuženih i osuđenih Srba, s jedne, i Bošnjaka i Hrvata s druge strane. Drugi – retroaktivna primena zakona Suda BiH prilikom izricanja kazni.

Prema podacima Centra za istraživanje ratnih zločina Republike Srpske, Sud BiH je do sada Srbe za ratne zločine osudio na ukupno 1.170 godina i devet meseci zatvora, Hrvate na 161 godinu, a Bošnjake na ukupno 164 godine zatvora.

„Za ratne zločine pred Sudom BiH optuženo je 136 Srba, tri pripadnika Vojske RS nesrpske nacionalnosti, 50 Bošnjaka i 29 Hrvata. Ovi podaci su, zaista, zabrinjavajući. Tužilaštvo i Sud BiH se, zaista, ponašaju selektivno. Jedan od primera jeste i zločin koji se u maju 1992. godine dogodio u sarajevskom Velikom parku, u kojem je streljano osam pripadnika bivše Jugoslovenske narodne armije. Do danas, iako se znaju i imena počinilaca zločina, nijedno tužilaštvo ništa nije učinilo da oni budu izvedeni pred lice pravde”, rekao je „Politici” direktor republičkog Centra za istraživanje ratnih zločina Janko Velimirović.

On je podsetio i na slučajeve „Dobrovoljačka ulica”, „Tuzlanska kolona” i krivične prijave protiv komandanta Petog korpusa Armije BiH Atifa Dudakovića.

„Iako Tužilaštvo BiH godinama uporno ponavlja da vodi istragu u ovim predmetima i najavljuje podizanje optužnica, nisam preterani optimista da će se to u dogledno vreme dogoditi. Ipak, činjenica da su pritvoreni osumnjičeni za zločine u logoru ’Silos’ u Tarčinu i Konjicu sugeriše da se nešto menja u politici Tužilaštva i Suda BiH. Senku na ove slučajeve baca činjenica da su uhapšeni neposredni izvršioci zločina, a da su njihovi nadređeni još na slobodi”, istakao je Velimirović.

Naš sagovornik je dodao da se prema Srbima optuženim za ratne zločine slično sudi i u nekim evropskim državama. Kao primer naveo je slučaj Nikole Jorgića koji je 2000. godine u Nemačkoj osuđen na doživotni zatvor zbog genocida nad Bošnjacima 1992. godine na području Doboja.

„Nijednom relevantnom sudskom odlukom, pa ni Međunarodnog suda pravde, nije potvrđeno da je na području dobojske opštine počinjen genocid nad Bošnjacima. Da bi se postupak protiv Jorgića obnovio, neophodno je da Ministarstvo pravde BiH podnese zahtev nemačkom pravosuđu. Nažalost, ono to do sada nije učinilo, a ja ne verujem da će se u ovom slučaju nešto promeniti”, rekao je Velimirović.

Naš sagovornik je ukazao i na praksu retroaktivne primene zakona i time krši Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

„Samo Srbima i Hrvatima Sud BiH izriče kazne po novom krivičnom zakonu BiH, usvojenom 2003. godine, kojim su propisane kazne i preko 40 godina zatvora. Sudovi u RS i Federaciji BiH primenjuju zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, kojim je maksimalna propisana kazna 20 godina zatvora. Dakle, pravosuđe radi po principu tri naroda – dva aršina. Retroaktivna primena zakona moguća je samo ako je on povoljniji po počinioca krivičnog dela”, naglasio je Velimirović i dodao da svi građani BiH kojima se sudi za ratne zločine moraju da budu ravnopravni i da prema svima treba primenjivati iste pravne aršine.

Boro Marić