Levica i desnica
Televizijski duel Segolen Roajal i Nikole Sarkozija, u predvečerje odluke o budućem predsedniku (predsednici) Francuske, dao je dodatno ubrzanje evropskoj, pa i globalnoj raspravi o levici i desnici, o temeljnim karakteristikama, strategijama i istorijskim transformacijama ova dva politička pola, oblikovana u vreme Francuske revolucije 1789. godine.
Neposredno podstaknut predsedničkom trkom u Francuskoj, odmah posle televizijskog duela Roajalove i Sarkozija, u "Gardijanu" se oglasio Marten Žak, iz Centra za istraživanje Azije pri Londonskoj školi ekonomije.
Postavljajući u svom tekstu provokativno pitanje – Ko je desno: Širak i Šreder ili Buš i Bler? – Marten Žak je efektno sažeo bitnu dilemu savremene politikologije, ali i praktične politike, koja od kraja hladnog rata neprekidno traga za novim, preciznijim, jasnijim definisanjem pojmova levog i desnog u svetu politike, ekonomije, pa i ideologije.
Neku vrstu dobrog metodološkog uputstva dao je Norberto Bobijo, kada je formulisao shemu koja važi za gotovo sve liberalno-demokratske države. U okviru nje, temeljni kriterijum za razlikovanje levice i desnice jeste odnos prema jednakosti, jer je za desnicu prihvatljiva samo politička i pravna jednakost, dok levica ovim uslovima pridodaje i socijalnu jednakost.
Pošto i levica i desnica podrazumevaju umerene i ekstremne opcije, Bobijo predlaže da se one prepoznaju zavisno od toga kakav je njihov odnos prema slobodi. Zato je politički spektar podelio na četiri dela, stavljajući na krajeve tog spektra radikalnu levicu i radikalnu desnicu, dok se u sredini nalaze snage levog centra i desnog centra.
Ovaj problem je pogotovo izražen u tranzicionim društvima, što će reći da je vrlo zaoštren i u Srbiji i na srpskoj političkoj sceni. U društvima u kojima je desnica decenijama definisana kao ključna "neprijateljska sila", samim tim bez prava na političku egzistenciju, kako primećuje bugarski autor Svetoslav Malinov, leva frazeologija i dalje dominira rečnikom čoveka postkomunističkih društava.
Kako je u jednom radu konstatovao dr Miša Đurković, termini "desnica" i "konzervativizam" u Srbiji se i dalje koriste kao nekritički rodni pojmovi za sve vrste "snaga prošlosti i mraka", što je u "potpunoj suprotnosti s evropskom liberalno-demokratskom praksom".
U okviru te nasleđene sheme, reformsko je implicitno levo, a konzervativno eksplicitno desno.
Valjda i zato, naši reformisti (levica) prenebregavaju činjenicu da je desnica najodlučnije doprinela stvaranju Evropske unije, utemeljene na konzervativnim, hobsovskim principima golog interesa.
Što se izbora u Francuskoj tiče, pobeda levice, odnosno Segolen Roajal, unela bi dah svežine na evropsku političku scenu, na kojoj je već godinama prisutan talas dolaska na vlast parlamentarne desnice.