Obnova nasušna potreba

Dekorativno osvetljenje zgrade Etnografskog muzeja biće postavljeno najranije za mesec dana, čime će velelepna, raskošna spoljašnost zdanja koje je još pre 23 godine proglašeno nepokretnim kulturnim dobrom još više biti istaknuta. Međutim, ono što se već nekoliko godina iza zidina ovog zdanja krije trebalo bi da podseti nadležne iz Ministarstva kulture i čelnike iz Skupštine grada da su, osim osvetljenja jednog od prvih balkanskih muzeja, neophodna i skorija ulaganja u obnovu fasade, krova i kišne kanalizacije.

– Obradovala nas je činjenica da će muzej, koji broji više od 50.000 etnografskih kulturnih dobara ne računajući knjige, fotografije i ostalo, spolja uskoro da zasija u punom sjaju. Ipak, pre dve godine u Skupštini grada potvrđeno nam je da će i fasada biti uređena. Iako smo u međuvremenu saznali da će biti postavljeno novo dekorativno osvetljenje, ni dan-danas nismo dobili vest od tome da li će i kada početi najavljeni radovi na uređenju fasade – ističe Miroslav Tasić, sekretar Etnografskog muzeja. Podsetimo, projektom je predviđena i obnova fasade, koja bi prema nedavnim najavama nadležnih trebalo da počne pre postavljanja osvetljenja, zajedno sa uređenjem dotrajale krovne konstrukcije i kišne kanalizacije.

Poslednje ugalanje u kompletnu sanaciju zgrade za muzejske potrebe sprovedeno je u delo 1984. godine kada su odvojena četiri miliona dolara.

Krov koji prokišnjava, popadale granitne ploče i povremena plavljenja podrumskih prostorija znakovi su koji danonoćno, nažalost, opominju da je obnova zdanja, ipak, nasušna potreba.

– To potvrđuju dotrajali drveni prozori, vrata, spoljni otvori i izlozi koji su postavljeni još tridesetih godina prošlog veka. Zbirke, a među njima možda najviše tekstilni materijali, ugrožene su od raznih zagađivača, smoga i mikroorganizama koji agresivno deluju na muzejske predmete, neprimetno ih oštećujući. Da bi sve bilo kako treba, potrebno je i da budu ugrađene mikroklimatske jedinice koje bi obezbedile valjanije uslove za očuvanje predmeta po depoima – navodi sekretar ove muzejske kuće. 

U više navrata muzejski radnici su prosleđivali brojna pisma, molbe i predloge na adrese čelnika iz nadležnog ministarstva da granitne ploče, kojima je zgrada sedam metara u visinu obložena, padaju na obližnje trotoare. Niko još nije reagovao, a svaki odlomljeni deo kamenih ploča uvek je vraćan na mesto sa kojeg je pao, ističu u Muzeju. Budući da je fasada urađena pre 72 godine, vreme je da bude osvežena.

– Ništa bolja situacija nije ni sa krovom. Limena konstrukcija nije sjajno rešenje za muzej, ali je svakako bolja od ravne ploče. Više puta se dešavalo da je tavanica prokišnjavala, iako je redovno "krpimo". Krovne grede moraju da budu zamenjene. Premda se i te kako trudimo da sami održavamo objekat, na Ministarstvu za kulturu ostaje da uloži investicije u obnovu zdanja – napominje Tasić.

Kišna kanalizacija koja s vremena na vreme prodire do podrumskih prostorija, u kojima se skladište kabasti muzejski predmeti, takođe ume da budu velika pretnja. Oluci nisu spoljni, već prolaze kroz zid, neposredno se ulivajući ispod asfalta u ulični kanalizaciju.

Na nekoliko mesta u zgradi se događa da, ističu u muzeju, voda procuri, pa zaposleni pomoću "štapa i kanapa" sprečavaju prodor vlage do eksponata neprocenjive vrednosti.

--------------------------------------------------------------------------

Svetlo za lepši izgled

Ovih dana otvorene su tenderske ponude za izvođače radova na postavljanju dekorativnog osvetljenja, saznajemo u gradskoj Upravi za energetiku, a Sekretarijat za komunalno-stambene poslove uložiće 3.500.000 dinara za nabavku i instalisanje opreme za osvetljavanje ovog muzejskog zdanja. Na osnovu projektnog rešenja, spoljno osvetljenje fasade muzeja pratiće arhitektonsku formu objekta, ističući dve bočne kule fasade, središnja fasadna platna, završnu krovnu terasu, kao i glavni ulaz sa stubovima. Predviđeno je montiranje reflektora na zgradi sa kombinacijom takozvane tople i hladne bele svetlosti. Zgrada Etnografskog muzeja je izgrađena 1934. godine po projektu arhitekte Aleksandra Đorđevića, a pre 23 godine proglašena je spomenikom kulture.