Ima para, nema placa

KRALjEVO – Teško da će neki budući arheolozi, kad "sutra" otkriju nedovršenu građevinu na Ratarskom imanju u Kraljevu, uspeti da odgonetnu šta stvarno ta iskopina predstavlja. Nema šansi da shvate zašto je tu uopšte započeta takva građevina, zašto je onda zatrpana i zašto gradnja nije nastavljena. Ko će kroz vek, dva znati ono što se zna sada – da su ponajviše politika i lokalni nesporazumi "kumovali" izboru lokacije za tri stambene zgrade u kojima bi bilo 292 stana, a i posle kada je tu gradnju trebalo nastaviti ali se od toga odustalo.

Reč je o tome da je, poput sličnih primera i u drugim gradovima, još 1999. godine tadašnja vlast počela gradnju pomenutih stambenih zgrada sa namerom da se stanovi dodele mladim bračnim parovima, pretežno mladim stručnjacima kako bi ostali da rade i žive u Srbiji. Bila je to lepa ideja, bez obzira na karakter vlasti, ali je gradnja za koju je ponajviše bila odgovorna takozvana "Mrkonjićeva direkcija", započeta na placu, na njivi ovdašnje poljoprivredne škole. Lokaciju su odabrali političari, bez komletne urbanističke dokumentacije i uz ne baš voljan pristanak tadašnjeg rukovodstva škole.

No, iako je sve prema tada poznatom principu trebalo da se završi "pre roka" došlo je do promene vlasti i političkih prilika i gradnja je, tek što su majstori sa radovima "izašli iz zemlje", obustavljena. Onda su se pobunili i predstavnici škole, podneli su tužbu zbog uzurpiranja imovine i pre četiri godine dobili pravosnažno rešenje da im se plac uredi prema prvobitnom izgledu, dakle da se temelji zatrpaju, i deo zauzete njive vrati i da im se još nadoknadi šteta zbog nekorišćenja te parcele u iznosu od oko 80 hiljada evra. To bi moralo da se uradi o trošku državne Direkcije za izgradnju.

No dugo je odlagano izvršenje rešenja Trgovinskog suda i taman kad je izgledalo da su svi "zvaničnici" na ovo gradilište zaboravili, krajem prošle godine opštinska vlast uspeva da izdejstvuje odluku nadležnih republičkih organa da se 9,3 miliona evra iz Nacionalnog investicionog plana uloži u nastavak gradnje ovih stanova. Samo što bi sada u tim zgradama "krov nad glavom" dobili uglavnom zaposleni u državnim organima, zdravstvu, školstvu, policiji i vojsci. Stanovi bi bili jeftini, od 450 do 500 evra po kvadratu sa godišnjom kamatom od svega jedan odsto.

Bilo bi tu i još koristi, zaposlilo bi se bar privremeno oko 700 građevinskih radnika, ali džaba. Na ponudu opštinske vlasti odnosno predlogu rešenja o spornom placu ne pristaje rukovodstvo škole a i republički prosvetni organi, sve do ministarstva. Naime, iz kraljevačke opštine i republičke direkcije za izgradnju se nudi kupovina zemlje u vrednosti tih deset hektara "otcepljenih" od školske ekonomije, i to gde god to školi odgovara, samo da se gradnja nastavi.

– No, oni koji nude takvo rešenje moraju znati – kaže Dragan Čekanović, sekretar škole – da je ovo poznata poljoprivredna škola koja postoji 125 godina, a odnedavno je i u programu takvih škola Evropske unije. Prema tim a i našim standardima, mi moramo imati 80 hektara zemlje za školsku ekonomiju, kako se to kaže, u jednom krugu. Dakle, jedino dolazi u obzir dislokacija kompletne školske ekonomije, odnosno kupovina svih 80 hektara zemlje na drugom mestu, gradnja štala i nabavka autobusa za prevoz učenika do te buduće ekonomije. Sve ostalo pogoršava uslove obrazovanja i ugrožava status škole, čemu se mi odlučno protivimo.

Tako, uz ove uslove škole stanovi ne bi bili jeftini, trebalo bi mnogo novca samo za to kompromisno rešenje i tu se, po svemu sudeći, krug zatvara.

Novac iz NIP-a namenjen i za ove svrhe, kako propisi nalažu, mora se utrošiti u ovoj godini ili vratiti u republičku kasu, da bi ga, dabome, potrošili oni koji to bolje znaju i umeju...