Moguća nova kriza
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Svetska banka, jedna od dve globalne finansijske institucije sa sedištem u Vašingtonu (druga je MMF), pridružila se glasnicima loših vesti, upozoravajući u svojoj upravo obelodanjenoj analizi da postoji „realan” rizik od reprize globalne krize slične onoj koja je počela u septembru 2008.
Analiza o globalnim trendovima drastično je revidirala prognoze globalnog rasta u odnosu na one iznete prošlog leta. Dok je u junu predviđano da će svetska ekonomija napredovati za 3,5 odsto, to je sada smanjeno na samo 2,5. Ova revizija je najveća od januara 2009, kada su već bili jasni obrisi krize začete prvo kao slom na američkom tržištu nekretnina, a u čijoj pozadini su bile malverzacije velikih bankarskih kuća sa Volstrita.
Evrozona je verovatno već u recesiji, sudeći po ovom izveštaju koji predviđa da će, umesto prvobitno očekivanog rasta od 1,8 odsto kako je saopšteno letos, njena ekonomija biti u minusu za 0,3 odsto.
„Uprkos značajnim merama koje su preduzete, dalja eskalacija krize u Evropi ne može da bude odbačena”, konstatuje Svetska banka.
Ostaje procena da će lokomotiva globalnog razvoja ostati takozvane razvijajuće ekonomije (Kina i Indija pre svih, ali i Indonezija i Južna Afrika), ali eksperti SB su revidirali i tempo njihovog rasta. Za Kinu je novi broj 8,4 odsto, i dalje impresivan, ali ispod donedavno standardne dvocifrene stope. Indijski tempo će biti sporiji za 1,9 odsto i opašće na 6,5 procenata. Lokomotiva će, ukratko, usporiti.
Za najveću svetsku ekonomiju, američku, procenjena ekspanzija je skresana sa 2,9 na 2,2 odsto, što je loša vest za izborni štab predsednika Obame, ohrabren nedavnim padom stope nezaposlenosti u zemlji koja je, sa 8,5 odsto u decembru, bila najniža u poslednje dve i po godine.
Najviše razloga za brigu imaju zemlje koje nisu ni razvijene ni „razvijajuće”, već samo „u razvoju”. Upozorenje za njih glasi: „Nadajte se najboljem, ali se spremajte za najgore”.
Tim zemljama, u koje spada i naš region, savetovano je da krenu „putem kojim se ređe ide”, zato što je najteži: da umesto gašenja malih ekonomskih požara više pažnje posvete razrešavanju strukturnih problema svojih privreda.
Pod tim se podrazumeva primena „kredibilnih planova za obnovu fiskalne održivosti”, prebacivanje naglaska sa široko zasnovanih stimulativnih mera, prema fiskalnim potezima koji će podstaći zapošljavanje onih koji su izgubili radna mesta, zatim deregulacija finansijskog sektora i politika „prilagodljivih” deviznih kurseva. „Zemlje u razvoju treba da procene svoje slabosti i pripreme se za nove šokove, dok za to još ima vremena”, upozorio je Džastin Jifu Lin, glavni ekonomista i viši potpredsednik Banke za ekonomije u razvoju.
Izveštaj konstatuje i da ove zemlje danas „imaju manji fiskalni i monetarni prostor za korektive mere nego što su to imale 2008–2009”. Kao rezultat toga, „njihova sposobnost da reaguju može biti sputana ako presuše globalne finansije i globalne prilike se u znatnoj meri pogoršaju”.
----------------------------------------------
Srbija: lošije nego lane
Za Srbiju, koja se u dokumentu Svetske banke pominje ukupno na 11 mesta, konstatuje se da je pogođena slabom tražnjom i nedovoljnim investicijama, ali i oštrim padom domaćih berzanskih indeksa. Što se tiče ekonomskog rasta, očekuje se da će on u 2012. biti samo 1,5 odsto (za pola postotka manji od onog iz prošle godine), ali se predviđa i uspon na četiri odsto u 2013. Konstatuje se i da ćemo biti ranjivi zbog pogoršanih uslova za pozajmljivanje na međunarodnom bankarskom tržištu, čak i ako se ne obistine crne prognoze o novoj krizi.