MMF: Srbija ne poštuje dogovor

Zaduživanja u budžetu Srbije za 2012. godinu premašuju dogovorene granice. Na ovu opasnost upozorio je juče Međunarodni monetarni fond ističući da je zbog toga revizija aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom ponovo odložena.

Ovo je drugi put da se odluka Izvršnog odbora fonda odlaže. Prva revizija aranžmana trebalo je da se razmatra 23. decembra 2011. godine, ali je odložena „pošto usvojeni budžet Srbije za 2012. nije u skladu sa programom koji je dogovoren sa fondom”.

Izdavanje državnih obveznica, garancija i primena investicionih projekata u 2012. premašuju granice deficita i javnog duga predviđene programom, navodi se u saopštenju MMF-a.

Predstavnici MMF-a nastaviće razgovore sa vlastima u Srbiji o nastavku programa kada bude dovoljno dokaza da je srpski fiskalni program u skladu sa dogovorom.

Naša vlada i MMF su krajem septembra prošle godine dogovorili aranžman iz predostrožnosti vredan 1,1 milijardu evra. Prema tom programu, minus u kasi ne bi smeo da bude veći od 4,25 odsto BDP-a, odnosno oko 1,5 milijardi evra.

Na opasnost prekomernog zaduživanja upozorio je nedavno i državni Fiskalni savet. U svom poslednjem izveštaju naveli su da su zabrinuti, jer će Srbija samo u toku ove godine za otplatu dugova i pokrivanje minusa u kasi, morati da izdvoji čak 510 milijardi dinara, odnosno 5,1 milijardu evra. To je čak 14 odsto BDP-a. „To su velike pare ne samo za naše prilike”, rekao je tom prilikom Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Čuvari državne kase izračunali su da država mora da obezbedi oko 360 milijardi dinara za otplatu glavnice javnog duga. Na to treba dodati i 152 milijarde dinara, koliko je neophodno da se pokrije jaz između prihoda i rashoda u budžetu.

Deo obaveza u iznosu od 50 do 60 milijardi dinara moguće je finansirati iz postojećih deviznih depozita države, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta. Neophodno je da se obezbedi još 450 do 460 milijardi dinara. Članovi Fiskalnog saveta, ipak, dodaju da je za refinansiranje dugova neophodno poverenje investitora u kreditnu sposobnost dužnika, u ovom slučaju države Srbije. Zbog toga su zabrinuti da se već u narednoj godini mogu javiti prvi problemi u finansiranju obaveza države.

– Aktuelni talas krize javnog duga u Evropi učinio je investitore nepoverljivijim i opreznijim. Najveći rizik za Srbiju sada je, dakle, da oni u jednom trenutku, procene da je Srbija nesolventna, a da potom odbiju da finansiraju fiskalni deficit i otplatu dospelih dugova – što bi značilo ulazak u dužničku krizu – upozoravaju.

Oni dodaju i to da je naša zemlja posebno ranjiva na mogućnost da investitori odustanu od refinansiranja državnih hartija od vrednosti, odnosno da dospevajuća sredstva ne ulažu ponovo u trezorske zapise.

– Imajući u vidu nestabilnost u međunarodnom okruženju, kao i moguće nepoverenje usled visokog i rastućeg domaćeg javnog duga, odluke investitora se ne mogu u potpunosti predvideti, pa je time rizik refinansiranja u 2012. izraženiji nego u prethodnom periodu – piše u ovom dokumentu.

Vučković je juče istakao da treba sačekati razvoj događaja i da bi bilo vrlo opasno ako bi se ovo odlaganje pretvorilo u prekid aranžmana.

– Ako bismo loše vesti gradirali, ovo odlaganje nije najlošija vest. Još postoji način da se problem sa fondom reši – kazao je juče Vučković.

Sa druge strane, Nenad Gujaničić, broker „Sinteza invest” grupe kaže da je odlaganje izuzetno loš signal koji bi mogao dodatno da pokoleba investitore kada su u pitanju investicije u našu zemlju, ali i eventualni novi plasman evroobveznica.

– Dosadašnja praksa je pokazala da jedino ova institucija može da ograniči javnu potrošnju i spreči druge štetne poteze ovdašnje izvršne vlasti, pa ostaje nada da će i ovaj put MMF bolje zaštititi interese građana, nego ovdašnje vlasti. U slučaju da MMF ne uspe da uspostavi kontrolu nad finansijama, gotovo je izvesno znatno prekoračenje zakonske granice duga iznad zakonom dozvoljenih 45 odsto BDP-a. Ovakav splet okolnosti bi pokrenuo opasnu spiralu gde bi se nova zaduživanja obavljala uz još veće prinose nego što je onaj ostvaren u septembru protekle godine kada su emitovane prve evroobveznice. Međunarodno tržište kapitala je jedino mesto gde bi naša država u bliskoj budućnosti mogla da se zadužuje s obzirom na nerazvijeno i plitko domaće finansijsko tržište – upozorava Gujaničić.