Bez pristanka udovice

Ove godine navršiće se 100 godina od rođenja slikara Petra Lubarde, a otkako je u oktobru zapečaćena njegova kuća i atelje u Iličićevoj ulici u Beogradu, interesovanje za njegovu ostavštinu ponovo je oživelo. Podsetimo, kada je Lubardinoj udovici Veri Lubardi pozlilo, ona je prebačena u Dom za stara i nezbrinuta lica, a policija je zapečatila kuću.

Ovih dana Miloš Marković, advokat najbližih srodnika Petra Lubarde, slikareve sestre Vere Dorner i sestričine Đine Lazar, javno je reagovao pismom u medijima u vezi sa pogrešnim korišćenjem termina legat u izveštajima, člancima i reportažama. Miloš Marković kaže da legat Petra Lubarde jednostavno ne postoji. Marković objašnjava da u testamentu koji je 1974. godine u februaru Vera Lubarda dostavila na proglašenje, ne postoji nikakva odredba kojom Petar Lubarda ostavlja legat bilo kome. Takođe, u ostavinskom postupku slikareva udovica je tvrdila da Petar Lubarda nema nikakve imovine, pa je ostavinski postupak 1980. obustavljen. Međutim, prema tvrdnjama Miloša Markovića, u aprilu 1974. zaključen je ugovor između Vere Lubarde i grada Beograda koji je tada zastupao predsednik Skupštine grada Branko Pešić. U tom ugovoru navedeno je da je Vera Lubarda vlasnik imovine koja se sastoji od pokretnih stvari: slika, studija i crteža njenog supruga Petra Lubarde. Pritom je navedeno da su tačan broj, spisak i detaljan opis sa fotografijama priloženi ugovoru kao njegov sastavni deo. Takođe prenosi u svojinu grada Beograda i originalan nameštaj i pribor koji se nalazio u ateljeu pokojnog Petra Lubarde. Tim ugovorom se grad Beograd obavezao da osnuje spomen-galeriju pod nazivom "Atelje Petra Lubarde" u sastavu Muzeja savremene umetnosti.

Međutim, navedeni spisak i detaljan opis sa fotografijama ne nalaze se u sudskim spisima i nije poznato šta se sa tim spiskom dogodilo, kao što nije poznato i šta se dogodilo sa slikama Petra Lubarde koje su bile predmet tog ugovora. Poznato je da su neke slike jedno vreme bile izložene u bivšem ateljeu pokojnog Petra Lubarde u Iličićevoj  ulici broj 1 i da je zatim, negde početkom osamdesetih godina, Muzej savremene umetnosti prestao o njima da se stara, budući da od grada Beograda nije dobijao potrebna sredstva. Dalju brigu o slikama prepustio je Lubardinoj udovici.

– Vera Lubarda je neovlašćeno sklapala ugovor sa Gradom. To nije smela da učini pre završetka ostavinskog postupka, kaže Marković i ističe da se grad Beograd tokom poslednjih 26 godina ni na koji način, ni stvarno ni formalno, nije angažovao da tu svoju svojinu zaštiti.

– Pa i sad, šest meseci po smeštanju Vere Lubarde u prihvatilište za nezbrinuta lica, ljudi odgovorni za kulturu u Beogradu i u njegovim institucijama, ne preduzimaju ništa da makar ustanove šta je od poklonjene zbirke ostalo i da se bar taj ostatak zaštiti. Izgovaraju se formalno-pravnim razlozima koji ne postoje i koji nikada nisu postojali. Mislim da to nije i ne može biti razlog za nepostupanje i da pravi odgovor najverovatnije treba tražiti u raznim privatnim zbirkama, naglašava Marković.

Gradom kruže priče da je u kući verovatno ostalo malo slika ili gotovo nijedna, budući da je javna tajna da su one prodavane na crnom tržištu.

--------------------------------------------------------------------------

Netačne tvrdnje

Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika Beograda, kaže da je netačna tvrdnja da se Grad nije angažovao u vezi sa zaostavštinom Petra Lubarde.

– Postoje pisma i dokumenti da smo pokušavali da dođemo do zaostavštine koja je u Iličićevoj ulici, ali mi moramo imati saglasnost stanara, a to je Vera Lubarda. Ne možemo da upadamo u nečiju kuću. To je povreda stanarskog i vlasničkog prava. To bi bio kriminalni čin. Policija je zapečatila kuću i ključevi su u policiji. Mi i dalje ne možemo da dobijemo saglasnost Vere Lubarde da dođemo do tih slika koje se nalaze u kući i da ih zaštitimo. Za sada je nemamo, kaže Gorica Mojović.

Strahinja Sekulić, javni gradski pravobranilac, kaže da Vera Lubarda uslovljava ulazak gradskih vlasti u kuću, željom da se vrati da u njoj živi. Kuća je, međutim, po Sekulićevim rečima, u takvom stanju da je svaki život u njoj nehuman! "Dovedeni smo u pat poziciju uslovima Lubardine udovice, ističe Strahinja Sekulić".