Znaci pomirenja

Specijalno za Politiku

Vašington, januara – Svađa dvojice literarnih velikana i predstavnika latinoameričkog književnog buma mogla bi da se okonča. Tako se bar nadaju ljubitelji književnosti u celom svetu, a povod je vest da će uskoro, za četrdesetogodišnjicu, uz Ljosin pristanak izaći specijalno izdanje Markesovih "Sto godina samoće" sa predgovorom peruanskog književnika. Kolumbijski nobelovac Gabrijel Garsija Markes i peruanski pisac Mario Vargas Ljosa, obojica cenjeni u svetskim okvirima kao majstori pisane reči, prestali su da govore 1976. godine na jednom filmskom festivalu u Meksiku. Toliko su ih strasti ponele da je između njih došlo i do fizičkog obračuna.

Niko ni danas ne zna tačno šta je, i ko, prouzrokovao da dvojica Latinoamerikanaca toliko izgube razum i kontrolu, ali sva je prilika da, od tada zaleđeni, odnosi ovih dana otopljavaju. Predstavnik Španske kraljevske akademije koja ovih dana objavljuje specijalno izdanje mitskog romana kolumbijskog nobelovca rekao je za londonski "Gardijan" i madridski "Pais" da su se obojica složila da se knjiga objavi. U njoj će se jedan pored drugog naći Ljosa i Markes, prvi kao autor predgovora pisanog u slavu Markesovog stila pisanja, a drugi kao autor slavljenog romana. Delo će se pojaviti u martu, kada u Kolumbiji bude organizovan skup posvećen Markesu.

Uvod će biti preuzet iz Ljosine knjige o Markesu iz 1971. godine, kada su još bili bliski prijatelji. Sve do prošle godine, kada su mu Španiji štampana sabrana dela, Vargas Ljosa nije dozvoljavao da se ponovi bilo šta iz te knjige, nastale u vremena prijateljstva sa Markesom. Kada je najzad pristao, navodno je rekao da nema nikakve svrhe u "cenzurisanju jednog dela sopstvenog života".

Ni Markes nikada nije rekao zbog čega je prestao da govori sa svojim nekada bliskim prijateljem. Čak je odustao (privremeno) od pisanja druge knjige svojih memoara, jer bi u njima morao da opiše oko čega su se posvađali.

"Shvatio sam da bih, pišući nastavak memoara u drugom tomu, morao da otkrijem neke stvari o mojim prijateljstvima o kojima ne želim da govorim", rekao je Markes prošle godine španskom listu "Vangardija".

Markes i Ljosa su čak i kumovi, a u prašnjavim i memljivim mansardama Pariza zajedno su delili kore "bageta" , probijajući se kao mladi pisci sa dalekog kontinenta. Kada su obojica stekla literarnu slavu, Ljosa je počeo da zastupa desničarske ideje dok je Markes do danas, na čuđenje mnogih, ostao veran prijatelj i branitelj kubanskog komunističkog vođe Fidela Kastra. I, mada kubanska tema raspaljuje strasti u latinoameričkim intelektualnim krugovima, mnogi pričaju da nije politika kriva za raskid prijateljstva. U pitanju su bile žene, kažu navodno upućeni. A to je onda mnogo ozbiljna stvar…