Savetnici iz dvorske trpezarije

Član Krunskog saveta dr Dragoljub Kavran, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Udruženja za javnu upravu Srbije, kaže za „Politiku” da se Krunski savet sastoji od 18 članova, sa ugledom u svojim profesijama i javnom životu, sa stabilnim sistemom vrednosti, dokazanim životnom praksom.

– Svi su jednaki, mandat im je bez vremenskog ograničenja i nema nikakve naknade za rad. Zadaci Saveta su objektivna analiza činjenica i tendencija i predlaganja aktivnosti prestolonasledniku Aleksandru u vezi sa radom države i našeg društva. Dalje, tumačenje sopstvenog istorijskog iskustva, tradicije i vrednosti, i aktivan rad na stabilizaciji i pojednostavljenju rada države i pojačavanju njenih institucija. Takođe, i analiza vrednosti monarhije u Srbiji, kao vekovima korišćenog oblika vladavine sa nespornim rezultatima i uklanjanje mogućnosti da se trajno omalovažava sopstvena istorija radi nekih dnevnih interesa – kaže dr Kavran.

Kako realno funkcionišete? Gde se sastajete kada imate sednice Krunskog saveta i koliko često zasedate?

Sednice mogu biti plenarne, ili sazvane nekim konkretnim povodom. Održavaju se uvek u istoj prostoriji, u trpezariji kraljevskog dvora na Dedinju. Dešava se da se sastajemo po dva ili tri puta zaredom, a onda ponekad prođe i po mesec dana da na zasedamo. Ali, prosečno se sastajemo jednom u 10 ili 15 dana.

Da li je to neka vrsta kraljevske vlade ili imate isključivo savetodavnu ulogu?

U savremenoj monarhiji, kralj ne vlada nego upravlja na osnovu saveta koje dobija od svojih savetnika. Kod nas je to Krunski savet, Krunsko veće, Pravni savet krune i Krunski kabinet, to su oblici udruživanja pameti, iskustva i znanja. U sadašnjem sazivu su, između ostalih, Matija Bećković, Dušan Kovačević, Pavle Nikolić, Slobodan Perović, Svetlana Velmar Janković…

Kakve odluke donosite na ovim sednicama?

Sednicama najčešće predsedava gospodin Dragomir Acović, ali mi ne odlučujemo ni o čemu, već samo donosimo zaključke povodom pitanja od značaja za našu državu i zajednicu.

Krunski savet se finansira iz budžeta Republike Srbije?

Ne, jer mi ne koštamo ništa. Sem kisele vode i kafe ne dobijamo ništa, niti očekujemo. U Krunskom savetu nema čoveka koji ne može sebe sam finansijski da podrži.

Dvorska trpezarija (Foto D. Jevremović)

Tvrdite, dakle, da nemate troškove za gostovanja, putovanja, kancelarije, da ne primate nikakve goste…

Postoji Kancelarija prestolonaslednika, koja nama služi sa pripremu statistika, materijala, istraživanja koji su nam potrebni. Kad putujemo, to radimo o svom ruvu i kruvu.

Sve potrebe Krunskog saveta prestolonaslednik podmiruje iz svog budžeta?

To je njegov lični budžet i zgranut sam šta se sve o tome piše. Kraljevska porodica došla je 2001. u zemlju, a finansiranje je počelo tek od 2004. godine. Dotle su tri godine podmirivali troškove iz svojih privatnih izvora, koji nisu mali, ali ne toliki da bi mogli da podmire izdržavanje dvorskog kompleksa, jednog od najvećih istorijskih spomenika koje imamo. Reč je o 1,3 miliona kvadratnih metara, gde se nalazi sedam objekata ukupne površine skoro osam hiljada kvadrata.

Koliko na godišnjem nivou iznosi finansiranje kraljevske porodice iz republičkog budžeta?

U 2004. bilo je 50 miliona, onda je 2005. bilo 120, pa 2006. bilo je 135, pa onda počinje da pada, u 2007. na 90, pa 2008. na 50, zatim 2009. na 60, pa 2010. i 2011. godine na 40 miliona dinara. Tu treba uračunati i 24 kilometra vodovodnih i kanalizacionih instalacija i preko 200 kilometara kablova, pa krovove čija je površina nekoliko hiljada kvadratnih metara. Brine se i o podzemnim vodama koje mogu da ugroze oko 1.260 umetničkih predmeta, među kojima su i remek-dela, poput radova Rembranta i Ticijana, unikatnih škrinja iz 16. veka, brojnih mermernih i drugih spomenika, skulptura, fresaka…

Bojan Bilbija