Šansa za nove investitore

Posle najnovijeg "proboja" Evropske unije i na našu istočnu granicu, nisu sve činjenice razočaravajuće. Istina je da se našim građanima uvode vize za putovanje i u Bugarsku i Rumuniju, kao i da ćemo se zbog toga osećati još izolovanijim nego što smo bili do 1. januara ove godine, kada su naši susedi postali članovi EU, ali je mogućno i da ćemo iz ove situacije, na prvi pogled nepovoljnije, izvući neke nove pogodnosti za nas. – U oblasti biznisa otvara se vrlo velika šansa za Srbiju da bude atraktivna za sve one investitore koji su danas u Rumuniji i Bugarskoj, a koji će, normalno – zbog rasta cene radne snage i povećanja troškova, do kojih neminovno dovodi ulazak u EU (jer "standardi koštaju") – potražiti za sebe povoljnije tržište – tvrdi Radmila Milivojević, potpredsednik Privredne komore Srbije.

Preko Sporazuma do povlastica

Srbija, dakle, treba odmah da počne da pravi planove i programe, kako bi te investitore što pre dovela ovde. Pri tome, veoma je važno što je naša zemlja potpisnica CEFTA, sporazuma o zoni slobodne trgovine u regionu, čiji je cilj da se olakšaju trgovina i investicije i zemlje potpisnice pripreme za punopravno članstvo u EU.

– Najvažnije je, ipak, da Srbija iskoristi ovu godinu i da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer bi time, zajedno sa Hrvatskom i Makedonijom, imala mogućnost ulaska u tzv. dijagonalnu kumulaciju porekla robe – naglašava Milivojević.

Šta to, zapravo, znači? Da bi naši proizvođači mogli da koriste određene povlastice za ulazak na tržište EU, po nižim ili po nultim carinskim stopama, neophodno je da dokažu da je proizvod napravljen u Srbiji i da navedu šta je sve iskorišćeno u njegovoj proizvodnji. EU, nakon toga, konstatuje da je iz Srbije, recimo, došlo 30 odsto, iz Hrvatske ovoliko, iz Makedonije onoliko procenata određenog proizvoda i zaključuje da nam je mogućno odobriti povoljniji izvoz.

Pominjući "Henkel" kao primer, Milivojević veruje da će većina investitora doći ovde, računajući upravo na region u kojem su troškovi proizvodnje mnogo niži, a to dalje znači da je mogućno dobiti proizvod koji će na kraju uživati preferencijalni pristup na tržištu EU.

Zanimljivo je da naša sagovornica ne očekuje da će posledice evropskog "naslanjanja" po Srbiju biti bogzna kakve, naglašavajući da će Rumunija i Bugarska imati više štete zbog toga: ove dve države su do sada izvozile robu u Srbiju bez carine, ubuduće to neće biti tako.

– Sada će – naglašava Milivojević – njihovi proizvodi postati skuplji ovde, jer će se plaćati carina na njih, a to će destimulisati naš uvoz iz ovih zemalja.

Na pitanje da li i mi, ipak, nešto gubimo, odgovara da sve zavisi od toga koliko njihovi proizvodi učestvuju u proizvodnji neke naše robe. Da su zastupljeni u znatnijoj meri, nije baš ubeđena. Zato se može očekivati da će ove zemlje pokazati interesovanje da razmena ubuduće jača "kroz neki investicioni angažman".

– I dalje ćemo izvoziti u ove zemlje onako kako smo, manje-više, i do sada izvozili, ali pošto su u EU, po režimu preferencijalnih carinskih stopa.

Kad je reč o poslovanju, izgleda, dakle, da će ove najnovije članice EU deo ceha svoje evropske integracije platiti u ekonomskoj saradnji sa Srbijom. U širem smislu gledano, šteta je, po svemu sudeći, na našem tasu.

Kako se ugledati na komšiju

Na lestvici evropske integracije smo, de fakto, "među poslednjima u Evropi". Svi drugi, sem Bosne i Hercegovine, otišli su ispred nas. Dakle, čak i Bugarska i Rumunija, za koju se pre šest-sedam godina sumnjalo da će uopšte i ući u EU.

Prof. dr Slobodan Zečević, direktor Centra za Evropsku uniju, smatra da će ove zemlje ubuduće brže da se razvijaju: ne samo zbog toga što će dobijati znatna sredstva iz EU već i zato što će u njima biti mnogo više ulaganja, pogotovu u Rumuniju, koja ima veliki broj stanovnika. Prema oceni iz Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU, pak, one će morati da ulože veliki napor u reformama, kako bi mogle da apsorbuju 41 milijardu evra, koliko Unija namerava da im odobri do 2013. godine.

Valja podsetiti da su ulaskom u EU naši susedi oborili evropski prosek: najsiromašnije države Unije više nisu Poljska i Letonija, sa 50 odnosno 48 procenata proseka EU, već najnovije članice, Bugarska i Rumunija, sa 34 odnosno 33 procenta proseka, u kojima prosečna plata iznosi oko 200 evra. Procenjeno je da im je potrebno najmanje dvadeset godina da bi dostigle ostale članice.

Na mnogim poljima napredniji smo od njih (prosečna zarada za novembar prošle godine bila je ovde oko 300 evra), pa ipak su nas pretekle na putu ka Evropi. Jedan neimenovani ekonomista, sa kojim smo razgovarali, ovu situaciju, recimo, poredi ovako: "To je kao da je vaš komšija kupio nove cipele i novi auto, a vi imate stare cipele i stari auto, a nećete da se ugledate na tog komšiju koji radi bolje od vas".

Drugi poznavaoci evropskih prilika ukazuju, pak, na to da "EU nije klub bogatih već uređenih država", da pre članstva moraju da budu zadovoljeni određeni kriterijumi. Na ovom poslednjem primeru evropskog proširenja vidimo, kako podvlači prof. Zečević, da je sve to mogućno uraditi ako postoji politička volja, program i organizacija.

Sve u svemu, najnovije evropsko proširenje trebalo bi da na nas deluje ohrabrujuće.

– Sada mi moramo da promenimo strategiju za ulazak u EU, kako bismo što pre potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju – smatra prof. Zečević – i da nastojimo da sustignemo Hrvatsku, koja sada čeka promenu evropskog ustava, koji će, verovatno, uslediti za tri-četiri godine, pa da pokušamo da sa njom uđemo u Uniju.