Preopterećeni lekari

Da li se odlučiti za onog doktora kod kojeg je već nekoliko hiljada ljudi otvorilo zdravstvene kartone, ili poverenje ukazati onom lekaru za kojeg se opredelilo tek nekoliko stotina pacijenata? Ovo je jedna od najvećih muka građana u poslednje vreme, jer je za overu knjižice, otvaranje bolovanja, propisivanje recepata i davanje uputa neophodno da svaki građanin ima izabranog lekara.

U slučaju doktora opšte prakse, ginekologa, pedijatra koji ne može da digne glavu od prevelikog obima posla, nameće se pitanje da li on može da pruži isti kvalitet usluge prvom i poslednjem pacijentu koji mu uđe u ordinaciju. Zna se da omiljeni lekari nekad dnevno imaju i više od 50 pacijenata. Neki pregledaju čak i 139 pacijenata...Sa tolikim brojem otvorenih kartona sigurno je da nema mogućnost da se posveti preventivnom radu i organizovanju akcija čiji je cilj otkrivanje bolesti u začetku, a ne može ni da brine o svim pacijentima podjednako dobro.

Lekari sa najvećim brojem pacijenata imaju i muku onda kada moraju da obave sve administrativne poslove u vezi sa vođenjem njihovih kartona. Pa tako ovi ljudi moraju da pregledaju pacijenta, upišu sve nalaze u karton, uvedu te iste podatke u kompjuter, propišu mu recepte, upute...

U nekim domovima zdravlja postoji praksa da se u čekaonicama nalaze fotografije lekara koji mogu da se izaberu, u pojedinim je bitno da ako pacijent odabere lekara onda on mora da potvrdi da želi tog pacijenta da leči, a negde medicinari moraju da prihvate svakog jer u mestu u kome rade nema dovoljno doktora.

Tako su neki od njih došli u situaciju da leče po dve i po, tri, četiri, pa i pet hiljada pacijenata, što nema nijedan izabrani ni porodični lekar ni u jednoj zemlji u Evropi. I rade za istu platu kao oni koji prime svega desetak bolesnika dnevno.

U Ministarstvu zdravlja najavljuju da je u pripremi usvajanje instrukcije za zdravstvene ustanove koja se odnosi na sprovođenje izbora izabranog lekara i broja pacijenata po jednom izabranom doktoru, a u okviru kojih će postojati i ograničenja u broju pacijenata, kako se ne bi umanjio kvalitet zdravstvene zaštite. Još nije poznato koliki će broj pacijenata biti predviđen po jednom izabranom lekaru. Dobro je da je bar neko dosad video koje su prednosti i mane preopterećenih lekara, koji često nemaju pauzu za odmor, a da ne govorimo o poprekim pogledima kada im pacijenti prete tužbama, jer je do sada većina neljubaznih rečenica medicinara, u situaciji kada nisu imali snage da prime još jednog pacijenta zbog ogromnog broja zakazanih pregleda, uglavnom završavala žalbom kod zaštitnika prava pacijenata, pa čak i u medijima.

U svakom slučaju treba imati na umu da oni koji su pogrešili u izboru lekara i koji su nezadovoljni njegovim lečenjem uvek mogu da ga promene i odluče se za nekog drugog. Ali i tada se pacijent vraća u začarani krug zdravstvene administracije, jer to najpre treba da odobri direktor ustanove. Pa tako ispočetka dok ne naiđu na onog koji će im u potpunosti odgovarati. I kome će verovati.