Obnavlja se Kadinjača

Užice – Četrnaesti kilometar, pesnici bi rekli, ipak nije pao. U poslednji čas zaustavljeno je dalje osipanje spomenika u Memorijalnom kompleksu na Kadinjači, koji su, usled dotrajalosti, padu već bili skloni. Ulaganjima države dve trećine ovog spomen-kompleksa je jesenas obnovljeno, a u ovoj godini sanacioni radovi će biti završeni.

Godinama, naime, Užičani upozoravaju da je ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje se nalazi pod zaštitom države, ugroženo. Memorijalni kompleks sagrađen 1979. godine otkrivao je delimično potamnele spomenike, propale pristupne kamene staze, popucale kamene ploče, dotrajale stepenice. Jedino se kamena spomen-piramida (prva postavljena, 1951. godine), simbol Kadinjače, čvrsto svih ovih decenija držala i ćudljivoj klimi ovog brda uspešno odolevala.

– Sve do 1999. godine država nije ulagala u obnovu spomenika na Kadinjači, pa je zub vremena učinio svoje. Betonski spomenici počeli su naglo da propadaju, ponegde i delovi da otpadaju. Ministarstvo rada i socijalne politike, nadležno za spomenike, finansijski je podržalo projekat sanacije ovog spomen-obeležja. Reč je o poduhvatu vrednom oko sedam miliona dinara. Posao je krenuo prošle godine i do sada su sanirane dve od tri celine spomen-kompleksa: amfiteatar Užička republika i Aleja Radničkog bataljona, dok je Plato slobode započet i u njemu će se raditi i u ovoj godini. Urađen je i projekat osvetljenja spomenika, nadamo se da ćemo naći sredstva da ga ostvarimo. Sve se preduzima da Kadinjača uskoro zasija novim sjajem – kaže za „Politiku“ direktor Narodnog muzeja u Užicu Nikola Gogić, dodajući da se povremeno ulaže i u obnovu spomen-doma na tom istorijskom brdu: popravljen je sanitarni čvor i zamenjen pod u sobi gde je izložbena postavka o Radničkom bataljonu.

Kadinjaču je svojevremeno pohodilo i do 100.000 posetilaca godišnje. Tokom devedesetih, kad se bivša država raspadala, nastupila je snažna oseka posete brdu iznad Užica: jedva stotinama merio se broj pridošlica tokom godine. Ali od 2005. ponovo Kadinjača postaje popularna organizatorima ekskurzija i drugih putovanja.

– Sada oko 10.000 ljudi godišnje poseti ovo spomen-obeležje. Dolaze, uglavnom organizovano, iz svih krajeva bivše SFRJ, najviše Bosanci i Slovenci – napominje Gogić.

B. Pejović