Izborna uzbuna među republikancima

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Mit Romni i Njut Gingrič nisu štedeli jedan drugog ni preksinoć u kandidatskoj debati na Floridi. Pljuštale su teške optužbe u kojima je jedan dokazivao da drugi nije podoban da postane ni kandidat, a kamoli da je ličnost koja u ulozi predsednika može da vodi naciju. Ostala dva pretendenta za predsedničku nominaciju republikanaca, Rik Santorum i Ron Pol, bili su u sporednim ulogama.

U isto vreme, uspon Gingriča posle njegove pobede u Južnoj Karolini i prednost koju mu daju ankete i na Floridi izazivaju pravu uzbunu u redovima republikanske elite, sudeći prema istupima stratega partije na TV mrežama i novinskim analitičarima. Razlog za to je procena da međusobni napadi Romnija i Gingriča obavljaju u stvari „prljave poslove” za Obamu, i da će zbog toga, ko god dobije nominaciju, u novembru biti lak plen demokrata.

Takođe, smatra se da nijedan od favorita nije prihvatljiv za zemlju u celini. Romni ne uspeva da sebe „proda” svojoj duboko konzervativnoj partiji, koja nikako da ga prihvati kao jednog od svojih. Preovlađujuće uverenje je da on nije autentični zastupnik republikanske ideologije.

Potraga „bilo ko sem Romnija” završila se međutim – na Gingriču, koji se smatra još gorim rešenjem. „Ako on dobije nominaciju, to će biti katastrofa”, prenosi Si-En-En izjavu jednog anonimnog republikanskog stratega, koji ukazuje na činjenicu da su protiv bivšeg spikera Predstavničkog doma upravo oni koji ga najbolje poznaju.

„Većina na Kapitol hilu i u Vašingtonu veoma je nervozna zbog Gingričove kandidature”, rekao je na ovoj TV mreži Ron Bonžan, republikanski veteran. Nervoza nije samo zbog uverenja da li će on dobaciti do Bele kuće, već i zbog toga što bi mogao da doprinese manjoj izbornosti republikanskih senatora i kongresmena.

Otkud ovaj kontrast između očiglednog entuzijazma birača u konzervativnoj Južnoj Karolini koja mu je dala prednost nad ostalim kandidatima i partijske elite? Od ukupno 289 republikanskih kongresmena (242 u Predstavničkom domu i 47 u Senatu), Gingriča je podržalo samo 12, a 64 se deklarisalo za Romnija.

Jedno od objašnjenja je da svojoj oštrom retorikom protiv Baraka Obame – njega je u nedavnom govoru uporedio sa Mikijem Mausom, a članove njegove vlade sa Šiljama – podilazi gnevu koji prema sadašnjem predsedniku gaje najokoreliji konzervativci.

„Nije reč o tome da je Gingrič dobar u debatama”, konstatuje u analizi u magazinu „Njujorker” Džon Kasidi. „Kad kaže da artikuliše neke najdublje vrednosti američkog naroda, reč ’vrednosti’ treba zameniti sa ’predrasude’ i izbaciti ono ’neke’, da bi se dobila suština Gingriča.”

Po ovom autoru, većina demokrata smatra da ako Gingrič stekne nominaciju, „Obama već sada može da naruči nove zavese za Linkolnovu spavaću sobu” u Beloj kući.

Ugledni „Volstrit džornal”, koji drži stranu konzervativcima, u jučerašnjem uvodniku poručuje da uspon Gingriča u redovima republikanskog establišmenta izaziva napad panike, jer ne veruju u njegovu „izbornost” u novembru. List, međutim, preporučuje strpljenje, jer ako Romni ne uspe da ukroti Gingriča, onda ni on nema nikakvih izgleda protiv Obame.

Ako Gingrič nastavi da napreduje – a prelomni u tom pogledu biće njegov rezultat idućeg utorka na Floridi – onda bi, prema Si-En-Enu, stratezi republikanaca mogli da izvrše pritisak na lidere da od donatora zatraže da mu obustave podršku. Još se inače pominje i mogućnost da bi posle Floride u trku mogao da uskoči neko treći, pri čemu se najčešće pominju Džeb Buš (brat bivšeg predsednika Džordža Buša, bivši guverner Floride) i Kris Kristi, guverner Nju Džersija.

Gingrič je međutim upravo dobio novih pet miliona dolara od svog glavnog sponzora, vlasnika lanca kazina i hotela Šeldon Adelsona. I on i Romni su obelodanili svoje poreske prijave, čime je pre svega Romni pokušao da stavi tačku na kontroverzu oko svojih prihoda.

Iz te prijave proizilazi da je 2010. imao prihode od 21,7 miliona dolara, a prošle 20, 9 miliona. Na to je platio porez po stopi od 13,9 odnosno 15,4 odsto, znatno nižoj od one po kojoj su oporezovani godišnji prihodi Amerikanaca koji žive od svojih plata.

Milan Mišić